All for Joomla All for Webmasters
Aktuelno

Ugledni švajcarski list: „NEUROTIČNA“ politika Hrvatske prema Srbiji

U Hrvatskoj se registruje svako saopštenje iz Beograda – „teško je zapušiti uši kada se govori istim jezikom. Iz toga proizilazi ono što je Frojd nazivao narcizmom malih razlika“, piše ugledni Noje cirher cajtung u tekstu o srpsko-hrvatskim odnosima pod naslovom „Sitničava komšijska politika Hrvatske“.

Kolinda Grabar Kitarović

Kolinda Grabar Kitarović

Dopisnik lista iz Beograda Andreas Ernst, jedan od najboljih poznavalaca regiona među novinarima sa nemačkog govornog područja, oštro kritikuje Zagreb zbog blokade poglavlja 26 u pregovorima Srbije i Evropske unije.

 „Umesto da susednim zemljama osvetli put ka EU, Zagreb im stavlja klipove u točkove“, stoji u tekstu.

Čokolinda

„Kolinda Grabar-Kitarović, predsednica Hrvatske, ima novi nadimak – Čokolinda. Ovako je bilo: na 25. godišnjicu bombardovanja Dubrovnika od strane jugoslovenske vojske predsednica je posetila taj grad na Jadranu. U jednom vrtiću je delila čokolade. Kasnije – kada su čokoladice odavno bile pojedene – roditelji su primetili da se radilo o srpskim proizvodima. Mediji su napravili skandal, Grabar-Kitarović se izvinila. Žao joj je, rekla je, što nije poklanjala hrvatske proizvode. Čokogejt je tek jedna od iritacija između Hrvatske i njenih suseda. To su simptomi koji pokazuju da Hrvatska, novajlija u EU, nije u stanju da preuzme ulogu suverenog predvodnika i podrži srpske i bosanske komšije na trnovitom putu ka Briselu“, piše Ernst.

Foto: screenshot

„Umesto toga koriste se blokade. Kao što su ranije radile druge članice EU, i Hrvatska zloupotrebljava pravo veta kako bi rešavala bilateralne probleme. Zagreb je u martu uložio veto na otvaranje poglavlja o pravosuđu i osnovnim pravima kako bi primorao Srbiju na ukidanje zakona koji beogradskom pravosuđu daje nadležnost za ratne zločine u celoj bivšoj Jugoslaviji. Na nemački pritisak je Hrvatska u junu popustila tek da bi pola godine kasnije ponovo nalegla na kočnicu. Sada Hrvatska sprečava srpske pregovore o obrazovanju i kulturi jer su manjinska prava Hrvata u Srbiji navodno nedovoljna. U oba slučaja je Hrvatska usamljena u EU.“

Srbija reaguje preko mere…

Švajcarski list davodi da se „mora priznati da srpska vlada na hrvatske blokade uglavnom reaguje preko mere – pre svih glavni demagog Aleksandar Vulin, koji je uz to i ministar za rad i socijalna pitanja. […]

“Blokade Zagrebu materijalno ne donose ništa. Samo štete hrvatskom ugledu u očima Nemaca, Italijana i Austrijanaca, koji žele otvoren put integracije za Srbiju i Bosnu. Naravno da hrvatska opsesija Srbijom ima mnogo veze sa istorijom. Današnje samopoimanje zemlja crpi se iz traumatičnog otcepljenja od Jugoslavije kojom su dominirali Srbi. Nisu dobrodošla podsećanja na zajedničku državu i nekadašnje bratske narode. Za razliku od Srbije i Bosne, na hrvatskoj televiziji gotovo da nema šoubiznisa iz susednih zemalja. Radije gledaju u pravcu centralne Evrope, a Balkan pokušavaju da gurnu u zaborav“, dodaje se u tekstu Noje cirher cajtunga.

“Jadna” infrastruktura

Foto: Vlada Republike Srbije / Promo

Andreas Ernst analizu hrvatske politike nastavlja ovako: „Istovremeno se nužno registruje svako saopštenje iz Beograda – teško je zapušiti uši kada se govori istim jezikom. Iz toga proizilazi ono što je Frojd nazivao narcizmom malih razlika, koji neguju i Srbi i Bošnjaci: male razlike se ukrupnjavaju i kultivišu. […] Terapija bi se sastojala u sledećem: kroz samopropitivanje bez predrasuda svako bi utvrdio da je svojim komšijama veoma sličan – uz sve manje razlike. I tamo i vamo političke partije deluju kao patronažni sistemi, institucije su slabe, sudovi neefikasni, korupcija raširena. U celom regionu slobodna trgovina sa partnerima iz EU nije samo blagoslov za slabe privrede, već je i pretnja za domaću proizvodnju.“

Tekst u uglednom ciriškom listu se zaključuje ovako: „Hrvatskoj, koja zahvaljujući članstvu u EU ima jače karte, otvara se mogućnost da igra ulogu mentora. Time bi mogla da poentira u susedstvu i kod važnih partnera z EU. Alternativa trenutnom neurotičnom ograničavanju od suseda ne sastoji se u upuštanju u novi jugoslovenski eksperiment. Ali se radi o tome da se regionalna politika vodi interesima, da se povežu kapaciteti susedstva i tako nastupi prema EU i svima ostalima. Recimo kada se radi o jadnoj infrastrukturi: danas se 400 kilometara pruge iz Beograda do Zagreba prelazi osam sati. Usput, isto je i kad se iz Zagreba ide za Beograd.“

DIJASPORA.NEWS Izvor blic.rs

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top