All for Joomla All for Webmasters
Aktuelno

TITO TRAŽIO DA ENGLESKI BOMBARDERI RAZORE PODGORICU: Broz stoji iza UNIŠTENJA prestonice Crne Gore!

U finišu Drugog svetskog rata, 19. aprila 1944, Tito se obraća Peku Dapčeviću i Mitru Bakiću: „Javite nam koja mesta treba bombardovati.“ Dapčević i Bakić radio vezom odgovaraju: „Neka bombarduju Sjenicu, Bijelo Polje i Podgoricu.“

U ranu zoru 5. maja 1944. godine, na Podgoricu je krenulo 120 teških četvoromotornih bombardera. Nastao je pravi pakao. Gotovo čitava Podgorica razorena je do temelja.

Besomučno anglo-američko razaranje gradova u Srbiji i Crnoj Gori, započeto 20. oktobra 1943. godine, a okončano 18. septembra 1944. godine, jedna je od najvećih misterija naše novije istorije. O ovoj velikoj vazdušnoj operaciji koja je progutala živote više hiljada nevinih ljudi, niko se nije usuđivao da kaže nijednu reč za Titovog života.

Prva žrtva Titovih zapadnih saveznika bio je Niš, najveći srpski grad posle Beograda. Bila je srijeda, 20. oktobar 1943. godine. U ruševinama život je izgubilo više od 250 muškaraca, žena i djece. Samo jedna bomba od 500 kilograma, pretvorila je u prah i pepeo četiri porodične kuće u centru grada. Pogođena je i Saborna crkva. Pored Niša, kojeg su razarali 15 puta, i Beograda na koji su se obrušili 11 puta, Englezi i Amerikanci su masakrirali sve veće gradove Srbije i Crne Gore.

Tito je 5. februara 1944. godine svojim izaslanicima u Srbiji uputio depešu koja će više od 50 godina skrivati jednu od najvećih tajni Drugog svetskog rata na našim prostorima. U ovoj depeši, Tito svoje poverenike u Srbiji obavestio da im u specijalnu misiju šalje engleskog majora Džonija Hanikera, člana britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOVJ, a onda im kaže: „Sve vaše želje u pogledu pomoći savezničkog vazduhoplovstva, on će dostavljati Savezničkoj misiji pri Vrhovnom štabu NOVJ. Vrhovni štab će pak odlučivati da li će predloženi cilj da se bombarduje.“

Kao na dlanu je jasno da je sve te zločinačke akcije tražio i odobravao sam Tito, da je njegova reč bila prva i poslednja. Njegovi izaslanici u Srbiji i Crnoj Gori prijavljivali su, po Titovom nalogu, svoje želje, koje je on usaglašavao sa svojim željama i odlučivao kad će one biti realizovane.

Da je ovaj zaključak tačan, potvrđuje činjenica da su se Englezi i Amerikanci, ubrzo posle slanja ove Titove depeše, ponovo obrušili na Niš. U međuvremenu, 30. marta 1944. godine, šifrovanom porukom javio se Peko Dapčević. On je prijavio svoju želju: „Treba tražiti da saveznici što pre bombarduju Nikšić.“ Nedelju dana kasnije, 7. i 8. aprila, Nikšić je sravnjen sa zemljom.

Šest dana kasnije, 15. aprila, ponovo je bombardovan Niš. A sutradan, na Vaskrs, Beograd je u ranim jutarnjim časovima zavijen u crno. Da su bombe bile namenjene civilnom stanovništvu, a ne Nemcima najbolje svedoče natpisi pronađeni na bombama koje nisu eksplodirale: „SREĆAN VASKRS!“

Istog dana kad i na Beograd, na Vaskrs 1944. godine, „saveznički“ bombarderi su se ustremili na crnogorsku prestonicu. Cetinje je bilo svo u ruševinama. Istog dana su stradali i Žabljak, Šavnik, Kolašin, Andrijevica, Gacko, Bileća. Podgorica je bombardovana još u sedam navrata, zaključno sa 3. decembrom 1944. godine.

Prvi izveštaj o minimalnim nemačkim gubicima u bombardovanju Srbije i Crne Gore šalje američki ambasador iz Grčke, 15. maja 1944. godine:

„Našim bombardovanjem jugoslovenskih civila, a kako je to Radio London objavio – bombardovanje je izvršeno na Titovo traženje, mi idemo na ruku neprijatelju, a ne samo što to ogorčava jednog vrlo zaslužnog saveznika, nego otuđuje od nas narod koji bi želeo da se na našoj strani bori kada dođe veliki dan. Neameričko delo činimo mešanjem u jedan besni građanski rat i time odbijamo od sebe naše prijatelje“.

(Dijaspora.news/kurir.rs)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top