All for Joomla All for Webmasters
Heroji zajednice

Lazar je proputovao PLANETU da bi izlečio DUŠU

U potrazi za lekom za svoju dušu, Novosađanin dr Lazar Trifunović istraživao je drugačije načine lečenja u Aziji, Africi i Latinskoj Americi. Imao je prilike da u Etiopiji prisustvuje obredima isterivanja đavola, u zapadnoj Africi vudu ritualima, ali i da u Indiji i na Tibetu upozna složene medicinske sisteme, kao što su ajurveda i tibetanska medicina .

 Dr Lazar Trifunović (40) rođen je u Novom Sadu gde je odrastao i završio Medicinski fakultet. Živeo je četrnaest godina u Engleskoj gde je u Londonu na Vestminster univerzitetu završio još i Homeopatski fakultet. Proveo je preko tri godine putujući po zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike, istražujući drugačije načine lečenja ali i tragajući za srećom, koju je negde usput „zagubio“.

– Kad sam završio fakultet, već je počeo rat i raspad zemlje. Uz to, imao sam i neke lične turbulencije izazvane kako stanjem u zemlji, tako i ličnim preispitivanjima i problemima – ko sam, zašto sam, da li život mora da bude takav…U meni se pojavio neki nemir, koji se pretvorio u stanje beznadežnosti i depresije. Znao sam da klasična medicina nema lek za mene jer sam fizički bio zdrav. Odgovor sam odlučio da potražim na drugom mestu. Čitao sam knjige iz psihologije, filozofije, ezoterije, istočnjačku literaturu, što me je navelo na razmišljanje da krenem da putujem i potražim drugačije načine lečenja. Pod uticajem knjiga Karlosa Kastanede odlučio sam da otputujem za Meksiko, ali sam kupio kartu za Katmandu i otišao u Nepal. Ni danas ne znam kako se ta promena odigrala. Verovatno je tako trebalo da se desi – priča dr Lazar Trifunović.

Nakon mesec dana provedenih u Nepalu, spustio se u Indiju. Zemlja mu se toliko dopala, da je u njoj proveo godinu dana. Sa rancem na leđima, samo sa vrećom za spavanje i šatorom, prešao je između devet i deset hiljada kilometara.

– Putovao sam bez ikakvog plana, izbegavajući veće gradove. Igrom slučaja, prvo mesto koje sam posetio tamo bilo je Varanasi, ni ne sanjajući da ću posle svake godine odlaziti tamo – priča doktor.

S homeopatijom, kojom se veoma uspešno danas bavi, dr Trifunović se prvi put susreo u Indiji. Već godinama on odlazi u Varanasi, sveti indijski grad koji je jedan od najstarijih gradova na svetu i ima 5.000 godina pisane istorije. Razlog njegovih odlazaka je bolnica za lepru, u kojoj se praktikuje ajurveda, kao i homeopatska ordinacija dr Hirale.

Teranje zlih sila

– Sa naše tačke gledišta čudno, ali dr Hirala radi preko 40 godina bez slobodnog dana i nikome ništa ne naplaćuje. Homeopatija je inače dosta razvijena tamo. Indija je veoma pogodno tlo za razvoj homeopatije, koja podrazumeva postojanje nivoa egzistencije koji se ne mogu percipirati sa naših pet čula, što je u Indiji uobičajeni način razmišljanja. Indijci fizičko telo vide kao odelo koje duša obuče, nosi i kad ga iznosi, baci ga i uzima drugo – priča Trifunović.

Posle Indije otišao je u Afriku. Krenuo je iz Maroka u Mauritaniju, Senegal, Mali, bio i u Obali Slonovače, Gani, Burkini Faso, Togou, Beninu, Nigeriji, a kasnije i u Etiopiji.

– Godinu dana u Indiji je nešto najlepše, a godinu dana u Africi nešto najgore u mom životu. Ako čovek želi da iskusi život u najsirovijem i najsurovijem obliku, onda treba da ide u zapadnu Afriku. Tamo je sve divlje, čak i vazduh koji se diše. Jako je opasno. Svuda je rat ili primirje, svuda je vojska. Bio sam u gomili incidentnih situacija, hapsila me je vojska u Maliju. Mislio sam da će me ubiti – dodaje on.

U Africi je imao prilike da prisustvuje isterivanju zlih i prizivanju dobrih duhova u vudu ritualima, a u južnoj Americi, gde je kasnije otišao, u šamanističkim ritualima dozivanja spirita biljaka koji pomažu u lečenju obolelih.

– Afrički vudu kult je u osnovi bela magija i koristi se za lečenje. Načini lečenja sa kojima sam se susretao u Africi zasnivaju se na dve stvari – teranju zlih sila koje izazivaju bolest i prizivanje dobrih koje leče. To se obavlja u ritualima koji se sastoje iz određenih pokreta, pesama, reči, zvučnih vibracija. Vatra je takođe bitan deo rituala – objašnjava dr Trifunović.

Kad se vratio iz Afrike u London, shvatio je da nemire, beznadežnost i depresiju, kojih je želeo da se oslobodi, zapravo nosi u sebi i da je jedini način da sebi pomogne da krene na sasvim novo putovanje – u sebe.

Dve godine je na putovanju kroz Indiju i Afriku živeo bez ikakvih obaveza koje podrazumeva savremen život. Nije znao koliko je sati, koji je dan, ili mesec.

– To je bila prekretnica. Počeo sam da upoznajem nove ljude, otvarali su mi se novi putevi. Kad živite tako, neopterećeni spoljašnjim stvarima, prvo počinju da izlaze sve naše aždaje i nemani sa kojima moramo da se suočimo, pa ako rešimo njih, onda počnu da se otvaraju novi putevi. U Indiji sam čitao knjige o homeopatiji i želeo sam bolje da je upoznam. Našao sam da može da se studira na Vestminster univerzitetu i krenuo da tragam za stipendijom. Igrom slučaja, ili kako god to da nazovemo, bez ikakvih problema dobio sam punu stipendiju za studiranje homeopatije – priča doktor.

Za sve vreme putovanja baza dr Trifunovića bio je London. Odlazio je i vraćao se tamo i nije ni pomišljao da živi u Srbiji. Neobičan niz događaja, međutim, nagnao je našeg sagovornika da počne da razmišlja o povratku.

Rođen za homeopatiju

– Do 2000. godine sam mislio da se nikad neću vratiti. Kada mi je umro otac, iz meni nejasnih razloga počeo sam da razmišljam o povratku u Novi Sad. U narednih godinu dana usledio je neverovatan niz događaja. Prvo, u Indiji mi je čovek koji se bavi đotisom, indijskom astrologijom, rekao – rođen si za homeopatiju i time moraš da se baviš, ali da bi se u potpunosti realizovao, moraš da se vratiš tamo odakle si. U Etiopiji je sveštenik pravoslavnog manastira insistirao na tome da moram da se vratim u rodno mesto, a u dva odvojena šamanska rituala rečeno mi je da je za mene jedini put i rešenje svih mojih problema da se vratim kući – priča Trifunović.

U novembru 2003. dr Trifunović se vratio kući u Novi Sad, otvorio privatnu ordinaciju u centru grada i počeo da se bavi homeopatijom.

– Sad ne mogu više ni da zamislim da živim u inostranstvu. Živim u šumi na Fruškoj gori, a do mene nema ni asfaltnog puta. Shvatio sam da sreća nije u tome šta imamo ili nemamo, već u nekim potpuno drugim stvarima. Te druge stvari nikada nećemo naći u spoljašnjem svetu, nego u nama samima ako imamo hrabrosti da zaronimo unutar sebe i krenemo na jedno drugačije, neobično i beskrajno putovanje – kaže dr Lazar Trifunović.

Humanitarni rad

Sa svojih putovanja kući je doneo i zanimljive fotografije – krajolika, ljudi, čudesnih pejzaža. Napravio je dve izložbe, prvu u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a zatim i u Beogradu, u Sava centru, koja je bila humanitarnog karaktera i odakle se izrodila ideja za osnivanje humanitarnog fonda „Agora“. (www.fondagora.org)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top