Kragujevčanin odborničku klupu zamenio je njivom i super mu ide! Evo zašto je odustao od politike

Rakić kaže da je sada “odbornik na stendbaju”, da je poljoprivrednik, ali i dalje političar.

– Predugo sam u politici i to je značajna oblast mog interesovanja, da bi sada mogao sve to da ostavim iza sebe. Za neke ideje ne mogu da se borim drugačije nego kao političar. Jedna od njih je da država treba da uloži pare u seljaka, bar isto kao u radna mesta kod investitora. Tako bi dobili gazde i nekoliko radnih mesta na seoskom gazdinstvu, umesto da od seljaka načinimo radnike na minimalcu – kaže Rakić.

Ipak dodaje, da još nije spreman da napusti radno mesto u kragujevačkoj JKP Gradske tržnice. O njivi brine posle radnog vremena. Reč je o zemlji, dedovini s majčine strane, oko 80 ari u selu Resnik, na oko 15 kilometara od Kragujevca.

– Mi smo oduvek imali baštu, jeli svoje povrće. Onda smo supruga Slađana i ja rešili da obradim sve što imamo. Otvorio sam i piljarnicu. Prodajem robu koju nabavljam na kvantaškoj pijaci i moju robu iz bašte. Kupci znaju šta je moje i to se brzo razgrabi. Ja spanać prskam samo pelinovim čajem, za šta je zaslužna moja majka.

Moj spanać nije sa onim ogromnim listovima, ali smete ga dati svojoj deci, jedu ga i moja. I kada nešto prskam hemikalijama, striktno se držim uputstva, perioda karence, kada se povrće ne sme brati i jesti. Danas ljudi oprskaju spanać, pa ga za koji dan uberu, umesto da čekaju 15 dana. Ne zanima ih karenca, već da spanać ne propadne.

Sa druge strane, imao sam odlične jabuke, ali male i neugledne. Slabo su prodavane iako su zdrave, kupci su bili par majki koje imaju bebe – kaže Rakić.

On ipak ne odustaje od ovakvog načina proizvodnje. Posadio je luk, jagode, zelenu salatu, imaće grašak, boraniju. Voćnjak je već u cvatu, a kraj njega Slađanovi sinovi sade crni i beli luk. Stariji, Aleksandar, koji već zna da će upisati političke nauke, kaže da je lakše saditi crni luk.

– Njega ređaš jedan po jedan, do kraja reda. Beli moraš u cik- cak, po dva. Nije teško. Moj brat Dušan radi oko pola sata dnevno, ja mogu duže. Kada završimo posao ja imam svoje obaveze, školu i učenje engleskog, pošto planiram da studiram u inostranstvu – kaže mali poljoprivrednik ozbiljnog lica. Rakić objašnjava da je posao u selu kao što je Resnik duplo teži jer selo nema vodovod, pa vodu za polivanje Rakići na njivu donose u balonima od po tri litra.

– To me pogađa i kao poljoprivrednika i kao političara. Sela moraju da imaju puteve i vodu, ali i protivgradnu zaštitu. Takođe, fali nam centralizovan otkup, da seljak ima kome da preda proizvedeno, a ne da robu da prevarantima koje posle za pare ganja preko suda.

Sledeći korak je obezbediti seljaku subvencije, jer to znači zaposliti mu celu porodicu i skinuti mnogo ljudi sa biroa rada. U gradu, u fabrici, seljak radi za 25.000 dinara, a na svom zaparloženom imanju zarađivao bi 50.000 mesečno, kada bi mu država malo pomogla – kaže Rakić, sada kao poljoprivrednik.

A onda “pali” frezu i nastavlja svoj posao. Poljoprivredni, politika je “na stendbaju”, kako sam reče.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)