All for Joomla All for Webmasters
Aktuelno

KOJEM SE PRIKLONITI CARSTVU – RUSIJI ILI AMERICI? Kako bi Srbija izgledala da su na čelu vladari iz njene bogate istorije

Da li bi Karađorđe uveo sankcije Rusiji? Je li knjaz Miloš bio prvi srpski evrofanatik, a Njegoš evroskeptik? I šta bi o EU integracijama mislio maršal Tito?

Miloš Obrenović

Foto: ArhivaMiloš Obrenović

Da bi došao do odgovora na pitanje šta bi neke od naših istorijskih ličnosti mislile o priključenju Srbije Evropskoj uniji, “Blic” se konsultovao s Čedomirom Antićem, Bojanom Dimitrijevićem i Srđanom Cvetkovićem – trojicom renomiranih istoričara koje nije bilo strah da naprave taj mentalni eksperiment.

 S razdobljima i karakterima vladara, i potencijalno mišljenje o EU varira, ali jedna konstanta opstaje: Srbija i Evropa oduvek vode živ razgovor o svojim ambicijama i identitetu. Nekad se slažu i razumeju, a nekad pričaju različitim jezicima…

Miloš Obrenović

Prvi srpski evrofanatik?

Knez Miloš Obrenović (1780-1860), vođa Drugog srpskog ustanka, mudrom diplomatijom za Srbiju uspeo je da izvojuje autonomiju unutar Osmanskog carstva. Gajio je posebno snažne veze sa Austrougarskom pa ne treba imati sumnje u njegovo proevropsko opredeljenje, smatra Dimitrijević.

– Verovatno bi se razlikovao u metodologiji u odnosu na Karađorđa: imao bi sigurno širi spektar ideja u pogledu saradnje sa EU – kaže Dimitrijević.

S druge strane, Antić naglašava da je knjaz Miloš bio poznat kao veliki diplomata i prilagodljiv državnik, ali…

– On je Srbiji donosio suverenitet, nije ga menjao za nešto drugo. On se borio i protiv birokratije. Uz to, Miloševu neustavnu vladu podržala je demokratska Velika Britanija u nastojanju da okruži Rusiju svojim saveznicima, pa je na posletku knez morao da ode iz zemlje, a britanski konzul da pobegne nazad u Britaniju – razrešava Antić dilemu spoljnopolitičkog usmerenja Obrenovića.

– On bi sigurno uveo sankcije Rusiji – slaže se Cvetković.

Njegoš

Nikad protiv Rusije

Petar II Petrović Njegoš

Foto: WikipediaPetar II Petrović Njegoš

Crnogorski vladar, duhovni vođa i pesnik (1813-1851) uradio je dosta na promociji Crne Gore na Zapadu, ali je, s druge strane, svoj literarni opus temeljio na kosovskom mitu, a spoljnu politiku na zakletoj odanosti Rusiji. Šta bi se desilo kad bi morao da bira?

– Možemo li da zamislimo kako Njegoš prihvata uključivanje srpskih zemalja u EU? Pre svega, on je bio mitropolit na čelu jedne nepriznate države, teokratije. Zamisao da demokratizuje zemlju, bila bi mu daleka. Ali ako bismo to i ostavili po strani, celokupna Njegoševa ideologija i pesnička inspiracija zasnovane su na kosovskom zavetu. Verujem da bi za njega čak i savremeni naslednik arhiepiskop Amfilohije delovao kao umerenjak – kaže Antić.

S njim se slaže i Cvetković, ali uz izvesne ograde.

– Videlo se da je u pitanju mudar čovek. Nije isključeno da bi donosio racionalne odluke, ali pitanje je kako bi ubedio Crnogorce da se odreknu Rusije: kult Rusije je u Crnoj Gori tada bio ogroman – kaže Cvetković.

Car Dušan

Putin pre Putina?

Car Dušan

Foto: WikipediaCar Dušan

Vreme u kojem je vladao car Dušan (1308-1355), jedna od ikoničnih ličnosti srpskog nacionalizma (kako ga naziva Antić), gotovo je nemoguće uporediti s današnjim. Ipak…

– On, car, svakako danas ne bi mogao da se uporedi s nekim stranačkim konvertitom koji igra ulogu tvorca srpske politike, a još manje s nekom od birokratskih senki što vode proces uključivanja u EU – kaže Čedomir Antić.

Srđan Cvetković, s druge strane, ima drugačiju ideju.

– Ako pravimo paralelu između onog i ovog vremena, moramo primetiti da je tada Vizantija igrala ulogu Evropske unije. Car Dušan je, međutim, želeo da postane kalif namesto kalifa i svakako je imao ambiciju da uspostavi svoje carstvo, što je bila težnja globalizaciji pod skiptrom jedne ideje kakvu na neki način danas imamo u vidu EU – kaže Cvetković.

Ako je Vizantija bila pandan EU, nije li onda Dušan Silni bio onovekovni – Putin?

– Možda bismo mogli i tako da kažemo, u šali, naravno – kaže kroz smeh Cvetković.

Karađorđe

Pogled ka Evropi

Karađorđe Petrović

Foto: WikipediaKarađorđe Petrović

Karađorđe (1762-1817), vođa Prvog srpskog ustanka i začetnik jedne od dve velike srpske dinastije, iz Marićevića jaruge pogled je upirao upravo prema Evropi. Ujedno, prema Antićevom mišljenju, uradio je mnogo na uspostavljanju i odbrani vrednosti koje danas zovemo evropskim.

– Ipak, ne treba zaboraviti da su Francuska i Britanija bile potpuno nenaklonjene Prvom srpskom ustanku – dodaje on.

Cvetković, ipak, ističe da su naše stranke, naš politički sistem bili pravljeni po uzoru na evropske, i da bi Vožd definitivno bio za ulazak Srbije u EU.

S njim se slaže i Dimitrijević, ali po pitanju potencijalnog uvođenja sankcija Rusiji, obojica napominju: „Rusija i Evropa tada nisu bile sukobljene strane“.

– Verujem da bi Karađorđe bio čvrsto opredeljen za EU, ali da li bi uveo sankcije Rusiji? Verovatno bi se trudio da balansira – kaže Dimitrijević.

Cvetković pak sumnja.

– Ne znam koliko bi on bio baš diplomata u tome – kaže Cvetković.

Verujem da bi Karađorđe bio opredeljen za EU, ali da bi balansirao s Rusima

Istoričar Bojan Dimitrijević

Dragoljub Mihailović

Srbija bi bila i u EU i u NATO

Draža Mihailović

Foto: ArhivaDraža Mihailović

Možda je jedina ličnost o čijoj bi se naklonosti savremenoj ideji EU moglo razmišljati bio Dragoljub Mihailović (1893-1946), smatra Čedomir Antić.

– Da je izašao kao pobednik iz rata i da je ostao politički aktivan, Mihailović bi svakako bio šampion evropske ideje. Ipak, teško je očekivati da bi Jugoslavija ili Srbija u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ, prethodnica EU) mogla da uđe pre Grčke i Španije, pošto bi teško održala stabilnost posle rata. Ipak, ušla bi u NATO i time bi postepeno stupila i u EEZ – keže Antić, ali istovremeno napominje da je Mihailović među neprijateljima komunista bio najbliži Rusiji.

Da je izašao kao pobednik iz rata, Mihailović bi bio šampion evropske ideje

Istoričar Čedomir Antić

Tito

U EU – zarad lične koristi

Josip Broz Tito

Foto: ProfimediaJosip Broz Tito

Bojan Dimitrijević smatra da bi Tito danas bio za integraciju u EU.

– Na spoljnopolitičkom planu, međutim, pokušao bi da balansira: on je Rusiji inače samo jednom rekao „njet“ – kaže taj istoričar.

Da je Josip Broz hteo da uvede Jugoslaviju u EEZ, u tom slučaju morao bi da poništi sve ono što je video kao svoje životno delo: samoupravljanje u privredi, bratstvo i jedinstvo u odnosima među republikama (pošto bi federacija vremenom morala da se raspadne kako bi republike ušle u EEZ/EU kao ravnopravne) i, konačno, nesvrstanost u spoljnoj politici, kaže Antić.

– Da je Broz imao četrdeset godina 1989, teško bih mogao da ga zamislim kao predsednika neke socijaldemokratske partije u višestranačkoj demokratiji. Da je doživeo velike promene iz 1989, vlast svakako ne bi branio silom nasuprot globalnoj plimi. Njegove prave naslednike u moderno doba vidim u desetak milijardera nastalih od bioloških potomaka njegove elite – kaže Antić.

Cvetković se delimično slaže s tim: Tito je više voleo vlast od ideologije.

– On bi uveo demokratiju, ali bi bio nešto poput Miloševića – zaključuje Cvetković.

Tito bi uveo demokratiju, ali bi bio nešto poput Slobodana Miloševića

Istoričar Srđan Cvetković

Biografija

Oni su upravljali Srbijom

Stefan Dušan Nemanjić, poznat i kao Dušan Silni (oko 1308 – 20. 12. 1355) bio je srpski srednjovekovni kralj (1331-1345) i prvi srpski car (1346-1355), odnosno car Srba, Grka, i Bugara. Car Dušan je bio najveći i najznačajniji vladar svih Južnih Slovena, moćan i uticajan, koji je opravdano još za života dobio nadimak Silni jer je Srpsko carstvo obuhvatalo teritorije današnje Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Albanije, Makedonije, Bugarske i Grčke.

Knez Miloš Obrenović (1780-1860) vladao je Srbijom u dva navrata, od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine.

Karađorđe ili Crni Đorđe (1768 -1817), osnivač dinastije Karađorđevića, smatra se ocem moderne Srbije.

Josip Broz Tito (1892-1980) bio je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1953. do smrti, 1980.

Dijaspora,news Izvor blic.rs

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top