All for Joomla All for Webmasters
Aktuelno

Došla sam iz Nemačke na svadbu u Kruševac: Kad sam dala kovertu, doživela sam najveću sramotu u životu

Toliko me je sve to zabolelo, da nisam mogla u oči da ih pogledam

Redakcija portala Telegraf.rs nedavno je poslala poziv čitaocima da se jave sa svojim životnim ispovestima, kako bi “olakšali svoju dušu” i kako bi, baš kao na forumima, u komentarima na objavljenoj ispovesti mogli da vide šta drugi ljudi misle o njihovom izboru i da razmenjuju mišljenja. Naš cilj je da zaštitimo vaš identitet ukoliko ne želite da ga iznosite pred svima. Šaljite nam svoje ispovesti na [email protected].

Prenosimo ispovest Radmile (53), koja živi u Nemačkoj:

“Kad živiš ‘preko bare’, svi misle da si pun para i da samo sipaš. Bilo je tako devedesetih, jer tada je u Srbiji i Bosni bilo nemoguće zaraditi više od nekoliko maraka mesečno, otprilike, narod se krpio, a zapadna Evropa koliko god bila skupa, opet je bila nivo za zemlje na Balkanu. Dođeš ovde sa onim što ti ostane tamo, pa si car. Častiš, kupuješ poklone i svi srećni.

A onda ostariš. Neko se razboli, trošiš pare na lekare, krpiš kraj s krajem. Ja sam ostala bez muža, sin je skoro sve prokockao. Raspali smo se kao porodica, ja sam sama pod stare dane ostala da radim.

Bratanica iz Kruševca me nedavno pozvala na svadbu. I rekla sam da ću doći. I bilo me sramota, života mi, da se obrukam.

Dvesta evra sam ponela, nemam više. Zapravo, imam više, ali moram nešto da ostavim sa strane, šta da radim kad zanemoćam, ko zna šta će se desiti sutra, čisto sumnjam da će mladi današnji rođaci da potrče da me leče i pomažu.

Svadba je bila lepa, ali čim sam dala kovertu, videla sam oči koje se cakle. Svi su gledali u nekad bogatu rođaku iz Nemačke, u mene, svi su, naravno, očekivali da dođem u velikom stilu.

Ali nisam. A htela sam. Htela sam i želela sam, ali život je sve preokrenuo.

I onda smo sutradan pričali s mladencima šta su sve dobili, govorili su kako im to nije bitno, ali bilo je, bilo je. Nekoliko puta su naglasili kako su im neki jadni rođaci iz Bosne doneli 500 evra, kako su se zadužili, jer su dugo čekali da se bratanica uda.

A ja tako.

Bila sam ljuta na sebe. Ne bih propala da sam im više odvojila. Bilo mi je krivo, jer me vole i lepo me ugoste. A s druge strane, moram nešto da ostavim da imam za ne daj bože…

Da li sam ispravno postupila? Ne znam. Nadam se da će biti boljih vremena, da se svi čašćavamo, svi imamo i da se nikad ne razmišlja o sadržaju koverte.

Ovako sam imala utisak da sam se obrukala, ne jer oni mene neće voleti zbog dvesta evra, nego jer mladosti želim više da dam, želim da im pomognem, želim da im novac ne bude problem. Samo puste želje su ostale… “

(Dijaspora.news/telegraf.rs)

Click to comment

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top