All for Joomla All for Webmasters
Aktuelno

Zašto su Gazivode NAJJAČI SRPSKI ADUT na Kosovu i Metohiji

Hidroelektrana Gazivode, najspornija tačka današnje posete predsednika Aleksandra Vučića, za koju su prišštinske vlasti tek sinoć, i tek na intervenciju SAD i EU, dale dozvolu za obilazak, od stratešškog je značaja za opstanak i budućnost Srba na Kosovu i Metohiji, a, zajedno sa Trepčom i trafostanicom Valač, strateški veoma važžna i za Srbiju u celini.

“Poseta je odobrena. Odluka je doneta pre pola sata”, rekao je kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli u petak uveče, i dodao da, posle pritiska “EU i saveznika nije bilo izbora”.

Prethodno, vlasti u Prištini nisu htele da daju dozvolu. Zašto su baš Gazivode, za koje najšira javnost do Briselskog dijaloga gotovo da nije čula, postale ključna tačka na kojoj insistiraju i Beograd i Priština?

– Gazivode su zaš opstanak, zaš razvoj. Bez Gazivoda Kosovo i Metohija ne bi ni postojali – objašnjava predsednik opštine Zubin Potok Stevan Vulović zbog čega su Gazivode važne i Prištini i jedan od glavnih razloga za njihovu borbu da preuzmu kontrolu nad Severom KiM.

“Argumenti o vlasništvu na srpskoj strani”

– Ako bismo, recimo, isključili vodu u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje, to bi kao posledicu imalo prestanak snabdevanja električnom energijom, prestao bi svaki vid proizvodnje, prestalo bi snabdevanje pijaćom vodom više od 700.000 ljudi, ugasile bi se informacione tehnologije, ugasio bi se život na KiM – rekao je on.

 Svi argumenti da je pitanje vlasništva nad hidrosistemom Gazivode kojim upravlja Javno preduzeće za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju električne energije “Ibar” sa sedištem u Zubinom Potoku, nesporno su na srpskoj strani što bi trebalo da bude i presudno u eventualnoj “korekciji granica” ili “razgraničenju” Prištine i Beograda – ubeđen je on.

Oko 80 odsto površšine jezera Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar.

Gradnja ove brane i celog projekta hidrosistema finansirana je iz razvojnih sredstava Svetske banke, sedamdesetih godina prošlog veka, a celokupni kredit u iznosu od nešto više od 900 miliona evra otplatila je Republika Srbija i jedan deo Đerdap.

Originalne ugovore potpisao je Josip Broz Tito.

Preko 95 odsto infrastrukture tog preduzeća nalazi se na teritoriji opštine Zubin Potok, a 100 odsto profita od oko 10 miliona evra godišnje, ostvaruje se na istoj teritoriji, koja, međutim, od toga nema nikakve koristi.

Najveća nasuta brana u Evropi

Direktor Javnog preduzeća za vodosnabdevanje i za proizvodnju i distribuciju elektricne energije “Ibar” Srđan Vulović navodi da ovo preduzeće, u kome trenutno radi 48 zaposlenih, godišnje proizvodi 100 gigavata sati i prema Prištini isporučuje oko 120 miliona kubnih metara vode.

Svu električnu energiju koju proizvede ova hidroelektrana isporučuje se JP Elektro-Kosmet iz Kosovske Mitrovice, što zadovoljava 40 odsto potrebe severnog Kosova. S obzirom da nije bilo moguće da se kontroliše rad u južnom delu srpske pokrajine, Vlada je odlučila da 2004. godine formira novo javno preduzeće sa nazivom JP “Ibar”, koje i danas radi i posluje u opštini Zubin Potok i gazduje sa imovinom preduzeća.

Imovina preduzeća podrazumeva veliko jezero, sa velikom branom Gazivode, malo jezero sa branom Pridvorica, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje.

Veliko jezero je dugačko 24 kilometara, površine je 11 kvadratnih kilometara i zapremine vode od 380 do 420 miliona kubnih metara, a brana Gazivode je i najveća nasuta brana u Evropi, visine 107 metara.

dijaspora.news/blic.rs

Click to comment

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top