Zaposlenost u Srbiji drastično je porasla, a najviše poslova dobili su ljudi u ovim mestima

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Broj zaposlenih koji plaćaju socijalne doprinose povećao se u prethodne dve godine za oko 73.000 lica i u 2017. godini brojao je 2.062.588 ljudi. Zaposlenost je najviše porasla u opštinama Palilula, Vranjska Banja, Crveni Krst i Doljevac, dok je najviše smanjena u Rači, Žitištu, Crnoj Travi i Malom Crniću, pokazuje istraživanje Parlamentarne budžetske kancelarije.

Na 50 kilometara od Beograda nalazi se najsrećnije selo u Srbiji: Ima 500 kuća, svi su zaposleni i složni!

Na Paliluli (Niš) je broj zaposlenih od 2015-2017. porastao za 56 odsto, u Vranjskoj Banji (Vranje) za 42 odsto, na Crvenom krstu (Niš) 41 odsto. Razlozi tome su uglavnom otvaranja novih fabrika od strane inostranih investitora.

Pritom je prosečna plata početkom ove godine u Vranjskoj Banji iznosila između 30.000 i 40.000 dinara, a na Paliluli i Crvenom krstu između 40.000 i 50.000 dinara.

Sa druge strane mnogo manje ljudi sa radnom knjižicom je u Rači (23 odsto), Žitištu (18 odsto) i Crnoj Travi (14 odsto).

Od ukupno 169 gradova i opština registrovana zaposlenost je za barem pet odsto povećana u 116, a  smanjena u 53 opštine. Na manje radnih mesta mogu da se požale Kikinda, Užice i Zaječar, kao i gradske opštine Stari grad (Beograd) i Medijana (Niš).

NAJMANJE NEZAPOSLENIH U KOLUBARSKOJ OBLASTI

Stanje na tržištu rada se u protekle tri godine poboljšalo u svim regionima: stopa zaposlenosti je povećana, a stope nezaposlenosti i neaktivnosti su smanjene.

Najnepovoljnije je u Južnoj i Istočnoj Srbiji, tačnije u Raškoj (najviša stopa nezaposlenosti – čak 23,2 odsto) i Pčinjskoj oblasti (najniža stopa zaposlenosti i najviša stopa neaktivnosti).

Sa druge strane Beograd i Šumadija i Zapadna Srbija su imali najviše stope zaposlenosti, dok je nezaposlenost najniža u Vojvodini.

Tržište rada je u najboljoj poziciji u Kolubarskoj oblasti, gde stopa nezaposlenosti iznosi samo 7,7 odsto.

SRBI RADE ZA DRUGE, SVE IH JE MANJE NA NJIVI

Od ljudi koji su do početka ove godine zaposleni, preko 90 odsto je u radnom odnosu.

Najviše novih radnih mesta upravo je otvoreno kod poslodavaca. Za nekog drugog radi čak 84,6 odsto građana Srbije, privatnika ima samo 11,3 odsto, a najmanje je registrovanih poljoprivrednika– tek 4,1. procenat.

Broj onih koji rade kod poslodavca je porastao za oko 60 hiljada u odnosu na 2015. godinu, a otrilike za 21 hiljadu porastao je i broj privatnika. Nasuprot tome, broj poljoprivrednika se smanjio za oko osam hiljada.

NAJVIŠE LJUDI RADI U BEOGRADU, NAJMANJE NA JUGU SRBIJE

U Vojvodini je zaposleno preko 520 hiljada lica, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji oko 490 hiljada, a najmanji broj registrovanih zaposlenih je u Južnoj i Istočnoj Srbiji – 360 hiljada lica.

Više od trećine ljudi u Srbiji radi u prerađivačkoj industriji i trgovini i upravo je tu i otvoreno najviše novih radnih mesta.

Sa druge strane, sektori poljoprivrede, finansijske delatnosti i osiguranja i snabdevanje električnom energijom, gasom i parom su oni u kojima se broj zaposlenih smanjio tokom zadnje dve godine.

U JAVNOM SEKTORU 20.000 MANJE LJUDI

U javnom sektoru je u 2017. radilo 613 hiljada zaposlenih, što je oko 20 hiljada manje nego u 2015. godini. Jedini deo javnog sektora u kome je broj zaposlenih povećan jeste administracija na lokalnom nivou, gde je za oko sedam odsto više zaposlenih nego u 2015. godini.

(dijaspora.news/kurir.rs)