Među proizvodima koje izrađuju, ima i onih koji su osmislili baš osuđeni, a tržište ih prihvatilo. Pošto odsluže kaznu, neki od robijaša postanu uspešne zanatlije
Osuđenici u srpskim zatvorima u svojim radionicama prave hiljade različitih proizvoda za veliki broj srpskih firmi i institucija. Nešto od toga je za izvoz. Lane su pravili i poklon za englesku kraljicu. Među proizvodima koje izrađuju, ima i onih koji su osmislili baš osuđeni, a tržište ih prihvatilo. Pošto odsluže kaznu, neki od robijaša postanu uspešne zanatlije.
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja “pokriva” srpske zatvore, predstavila je deo proizvoda na kragujevačkom Sajmu hortikulture koji je održan tokom vikenda. Štand je bio među najposećenijima. Na njemu su ovaj put, u skladu sa tematikom sajma, predstavljene klupe, stolice, žardinjere, ležaljke, ograde, dečije stolice, ali i stolica koja može da se transformiše u merdevine.
– Nju je osmislio osuđenik iz niškog zatvora, a mi je prihvatili kao dobru zamisao. Osuđenici znaju da budu vrlo kreativni. Ona drvena ležaljka takođe je napravljena po zamisli osuđenika, kao i žardinjera od pruća i mostić za ukrašavanje parkova – objašnjava Valentina Krstić, predstavnik Kazneno-popravnog zavoda iz Niša, načelnik službe za obuku i upošljavanje osuđenih lica.
Ona kaže da se u tamošnjem zatvoru osuđeni bave obradom drveta, metala i konfekcijom. Rade proizvode po narudžbini, od preduzeća.
– Ukratko, sve što tržište traži mi možemo da uradimo. U određenim zanimanjima, tipa zavarivača ili stolara, nemamo konkurenciju u okruženju. Toliko posla imamo da se radi veoma često u tri smene. Kod nas osuđeni jako dobro ispeku zanat. Mnogo njih u zatvor dođe sa završenom školom, ali nemaju radnog iskustva, zapravo ništa konkretno ne umeju da rade. Iz niškog zatvora izlaze kao zanatlije i sa sertifikatom o završenom kursu na kome ne stoji gde je završen, izdaju ga akreditovane škole. Nije stvar samo u tome što radimo i zarađujemo, nego više u tome što će osuđenici kad izađu imati zanat u rukama, moći da žive od rada, a ne od kriminala. Neki od njih na slobodi su uspešne zanatlije – kaže Valentina Krstić.
Ona objašnjava da je niški zatvor pre nekoliko godina inicirao saradnju sa nemačkom NVO “Help” koja je uložila novac u opremanje zatvora savremenim mašinama i opremom. Naredne godine, zbog dobrih rezultata, “Help” je uložio novac za subvencije desetorici zatvorenika koji su te godine izašli na slobodu. Oni su dobili opremu za rad u svojim zanatskim firmama.
– Prema informacijama koje imam iz “Help”-a, oni su se odlično snašli u tom poslu. Zbog toga je ista ideja sada primenjena u zatvorima u Požarevcu i Sremskoj Mitrovici. Tako se pruža mogućnost osuđenima koji su siromašni, da se po izlasku iz zatvora ne vrate kriminalu, već da radom zarađuju i da im se ne ponovi da ih sitna deca u zatvoru gledaju sa lisicama na rukama. Znamo i sami koliko je teško naći posao, a za te ljude je nekada nemoguće – objašnjava Valentina Krstić.
Osuđenici iz Niša prošle godine napravili su na CNC mašini grb Srbije u duborezu i to za poklon engleskoj kraljici.
Na kragujevačkom sajmu predstavljeni su i proizvodi osuđenika iz požarevačkog zatvora i ono što rade mladi u kruševačkom Vaspitno-popravnom domu. Saša Đorđević, instruktor praktične nastave iz službe za obuku VPD Kruševac objašnjava da u ovaj dom dolaze maloletnici od 14 do 18 godina, a u njemu mogu da ostanu najduže do navršene 22. godine.
– Maloletnici dolaze sa nekim ili nikakvim obrazovanjem, a kod nas završavaju školu. Mi imamo industrijski pogon u kome se nalazi kompletna proizvodnja. Postoji livnica, kovačnica, alatnica, radionica sa strugovima i ona sa CNC mašinama. Naš proizvodni program su armature za vodu, gas, elementi za struju i trafostanice. Sve to mladi izrađuju od mesinga. Ako nešto pogreše, naprave škart, sve se može pretopiti i opet na istom materijalu raditi. Što je najbitnije, deca uče da rade – objašnjava Saša Đorđević.
Na sajmu hortikulture, KPD Kruševac prikazao je proizvode koji mogu da posluže uređenju prostora, drveni vozić – žardinjera, drvena kolica – žardinjera, klupe, stolice. Devojčice su vajale žardinjere od ćebeta i betona. Jedna je pokazala da saksija ne mora ništa da košta, pa je napravila od stare gumene čizme.
– Ovo je naše prvo pojavljivanje na sajmu hortikulture, a ovde smo jer smo dobili ogroman savremeni plastenik, pa krećemo od narednog proleća u proizvodnju cveća – objašnjava Đorđević.
A evo kako funkcioniše stolica koja se transformiše u merdevine, koju je osmislio osuđenik u Nišu:
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.