All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

PRIČE IZ DIJASPORE “Da li je moguće da hodam ZEMLJOM PREDAKA?!”

Ostvario se ovoga leta san Petra Krušića (51) iz Los Anđelesa da nogom kroči na parče pradedovske zemlje u zaseoku Počivala, selu Prigradina, u Banjanima kod Nikšića. Prevalio je dug put preko Atlantika i spustio se na ljuti kamen, obišao grob oca Petra, hram Svetog Save i rodbinu u Nikšiću.

Druga humka (pored očeve), sedam decenija čeka njegovog dedu Blagoja, junaka balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata koga su pripadnici zloglasne Ozne zverski ubili 17. avgusta 1944. u Gornjoj Toponici kod Niša.

Njegove mučeničke kosti nisu pronađene, pa je glasoviti junak sa Cera i Kajmakčalana još bez večnog konačišta. Petra i njegovu suprugu Sabrinu dočekao je rođak, protojerej-stavrofor Dragan Krušić, paroh nikšićki pri Sabornom hramu Svetog Vasilija Ostroškog. Potekle su suze radosnice, čvrsti stisak ruke i zagrljaji.

 – O, moj Bože, da li je ovo moguće – govorio je Petar na sav glas. – Da li ja zaista hodam po zemlji o kojoj mi je tata nekada davno toliko lepog pričao?

Najavljivao je dugo Petar svoj pohod u Crnu Goru, ali bi se uvek isprečile neke obaveze. Priznaje da mu je bilo najteže kada je 1999. ostao bez oca koji je živeo u Srbiji, u Banji Koviljači. Bilo je to vreme kada su NATO bombe padale po Srbiji i Crnoj Gori.

– Sećam se očevih reči kada je napuštao Kaliforniju, da ide u Srbiju da nađe kosti oca Blagoja. Nažalost, nije uspeo u tome, ali jeste da bude sahranjen u Počivalima, pored crkve. Nadam se da će jednog dana moji roditelj i deda počivati pod ovom pločom – kaže Petar.

“Gost” iz Amerike obišao je crkvu, divio se njenoj lepoti i starini. Kada je ugledao na njenim zidovima freskopisane likove Gospoda, Majke Božije i ugodnika božjih, pitao je koliko je crkva stara, na što mu je odgovorio prota Dragan:

– Starija je od Amerike i njenih dostignuća! Pogledaj slova iznad ulaznih vrata, koja traju mnogo duže od Pentagona! Još u 14. veku naši stari preci Krušići i Matovići podigli su ovaj pravoslavni hram, kada se za Ameriku nije znalo.

Prošetao je Petar kroz selo, razgovarao sa plemenicima, pastirima, omrsio zdravom hranom, okrepio mlekom i put nastavio ka Nikšiću kod prote Dragana. Nastavila se lepa bratstvenička priča o precima, posebno Blagoju, po kome jr jedna ulica u niškom naselju Palilula dobila ime.

* Ispred Crkve Svetog Save

– Sve mi ovo deluje nestvarno. Opet ću doći i ostati duže. Voleo bih da odem i do Srbije, Niša, Gornje Toponice i upoznam ljude koji su se odužili mom dedi – rekao je na rastanku Petar Krušić.

Možda će dogodine sa njima da dođe i preostalih 30 Krušića, uspešnih ljudi koji žive na širem području Kalifornije. To bi i njima bio prvi put da vide ognjište glasovitih predaka.

BEZ GROBA I SVEĆE

Blagoje Krušić je bio učesnik balkanskih, Prvog i Drugog svetskog rata. Šest godina je komitovao u odredu čuvenog vojvode Voje Tankosića, pa u Gvozdenom puku, učestvujući u bitkama na Ceru, Drini, Kolubari, Kosmaji, kod Prizrena, Piškopeje, sve do Solunskog fronta i Kajmakčalana. Na položaju kod Crne Reke Aleksandar Karađorđević je, u prisustvu Živojina Mišića, sa grudi skinuo Karađorđevu zvezdu i za pokazano junaštvo predao je Krušiću, a francuski general Giome mu je uručio vojnu medalju.

– Kakva simbolika, da neko ko je bio deo pokreta kojim je komandovao prvi gerilac u Evropi, đeneral Draža Mihailović, završi upravo kao on. Blagoje je skončao bez groba i bez sveće i ko zna u kojoj jami bezdanici – kaže prota Dragan Krušić.

Dijaspora.news Izvor novosti

Click to comment

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top