NARODNI OBIČAJI I VEROVANJA ZA VASKRS: Decu dotaći crvenim jajetom kako bi bila zdrava i rumena

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Svako ko je najmanje pet dana postio na vodi, može da se pričesti, a Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan Hristovog vaskrsnuća. Toga dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima, od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji, darivao večni život. Vaskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.

Vaskršnji post traje šest nedelja, pa svako ko je najmanje pet dana postio na vodi, može se pričestiti. Veliki petak, Velika subota i Vaskrs, koji je uvek u nedelju, najznačajniji su dani u crkvenom kalendaru. Običaj je da i oni koji retko odlaze u crkve u te dane odu u hram i pomole se za duše svojih predaka i zdravlje svojih potomaka.

Na Veliki petak obeležava se uspomena na Hristovo raspeće. Običaj je da se u hramovima iznosi plaštanica, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Poželjno je jesti samo hleb i piti vodu. Takođe, Veliki petak je najtužniji dan u hrišćanstvu, te postoji pravilo da se izbegavaju muzika i veselja.

Dan kasnije, u Veliku subotu, tj. strašnu subotu, kako se još naziva, završavaju se svi preostali kućni poslovi kako bi sve bilo spremno za doček vaskrsenja. Ovo su dani tugovanja, čak ni crkvena zvona ne zvone sve do nedelje.

Farbanje vaskršnjih jaja jedan je od najlepših i najradosnijih srpskih običaja. Prvo obojeno jaje ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove se čuvarkuća. Simbolika farbanja jaja nalazi se u događaju kada je Sveta Marija Magdalena Mironosica putovala u Rim da pripoveda jevanđele i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, predala crveno jaje i pozdravila ga rečima: “Hristos vaskrse!” Crvena boja simboliše nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

U nekim krajevima Srbije deci trljaju obraze prvim jajetom da budu rumena i zdrava. Na Kosovu su ovo jaje nazvali strašnik, jer se upotrebljavalo kao lek protiv straha. Kada se sledećeg Vaskrsa ofarba novo crveno jaje, stara čuvarkuća se pusti niz reku da voda odnese zlo, bolest, svu nesreću koju je to crveno jaje godinu dana umesto ukućana prihvatalo. Ako reke nema u blizini, jaje se baca što dalje od kuće, a u nekim krajevima Srbije se i spali.

Kada svane dan vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova zvone zvona. Posle vaskršnje službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: “Hristos vaskrse!” i “Vaistinu vaskrse!”. Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
Domaćin prvi uzima jaje, a za njim ukućani. Tad nastane takmičenje čije je jaje najjače. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Tog dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. Tog dana se iznose farbana vaskršnja jaja na grob i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedeljak je dan posvećen mrtvima.

Običaji
Obući se najlepše
– Za Vaskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Vaskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu
– Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom
– Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje
– Decu valja protrljati crvenim jajetom po obrazima da budu zdrava i rumena
– U nekim krajevima Srbije vaskršnje jaje treba zakopati u mravinjak, jer se veruje da to donosi sreću i napredak u domaćinstvu
– Čuvarkuća se čuva i da bi se, ako počne grad, iznela pred kuću. Ona, veruje se, zaustavlja ovu elementarnu nepogodu
– Ljuske ofarbanih jaja treba dobro smrviti da veštice u njima ne bi mogle da se prevoze preko vode
– Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća
– Veruje se da su u sedmici od Vaskrsa do Tomine nedelje vrata raja otvorena i da duše svih koji u tim danima umru idu pravo u raj

Isus Hristos
Vaskrsnuće trećeg dana od raspeća
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Prema verovanju, Isus Hristos je razapet na krst po naređenju Pontija Pilata, prokuratora rimske provincije Judeje. Hrista su mučili, bičevali i pljuvali, a on im je odgovorio: “Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade.” Stavili su mu trnov venac na glavu, a na pleća teški krst i poveli putem koji i danas nosi ime Ulica bola. Na brdu Golgota Hristos je razapet. Veruje se da se tada pojavio rimski legionar Longin i kopljem probio rebro Isusa Hrista na krstu da bi što pre iskrvario i ispustio dušu, da se manje muči. Trećeg dana od raspeća Hristos je vaskrsao.

 

DIjaspora.news/Kurir.rs/ Branka Travica- Milica Vujović

Foto: Saša Đorđević, Beta