U pesmama opjevani KP dom Zenica, opasan visokim zidom i bodljikavom žicom, najzloglasniji zatvor na Balkanu, već punih 120 godina unutar svojih oronulih zidina živi poput maloga grada čuvajući mračne tajne svojih stanara.
Danas zenički zatvor “ugošćuje” ubice, razbojnike, ratne zločince, silovatelje, otmičare, dilere droge te kriminalce drugih “specijalizacija”.
Život prepun nasilja i droge
Najbrojniji su Bošnjaci, slede Hrvati, Srbi, Romi i Albanci. Sudbina svakog od preko 800 zatvorenika priča je za sebe. Najviše je robijaša osuđenih između pet i dvadeset godina zatvora, a ima ih koji će robijati više od 20 godina.
– Ovde se i umire, što od godina, što od bolesti – rekao pre nekoliko godina tadašnji direktor zeničkog zatvora Nihad Spahić.
Zatvorski policajci, u tom strogom režimu i životu prepunom nasilja, droge i koječega, robijašima nastoje da budu čuvari, zaštitnici, učitelji, doktori, poslodavci pa čak i prijatelji, rame za plakanje.
Svi do jednog kažu da im baš i nije lako. Poslednji beg iz zatvora preko zida zabeležen je pre petnaestak godina, kad su dvojica zatvorenika jednostavno uz pomoć merdevina odšetala u slobodu.
Kopanja tunela ispod zatvora nije bilo, ali su, kažu, pronalazili različite planove pripremanih bekstava, što nije ni čudno s obzirom na to da je svakom robijašu jedina misao kako pobeći.
Zlostavljanje među zatvorenicima je veliki problem
Zatvorenici unutar zidina imaju gotovo sve i jedino što im nedostaje je – sloboda. Celo zdanje s paviljonima, radionicama, bioskopskom i sportskom dvoranom, knjižarom, učionicama, restoranima i verskim prostorijama živi poput malog grada.
Oni koji žele mogu da rade i pristojno zarađuju ili se bave bilo kojim sportom.
Rad nije obavezan. Onima koji se dobro vladaju dva sata mesečno na raspolaganju je i jedna od sedam ljubavnih soba za sastanak sa zakonitom suprugom.
Zatvor raspolaže i sa 22 hektara obradivog zemljišta, 17 plastenika, 7000 koka nosilja, 3000 pilića, a tove i stoku. Radili ili ne, svi su zatvorenici u 22 časa u svojim krevetima. Zaključani. Gotovo svaki kutak zatvora pokriven je videokamerama. Svuda su rešetke i bodljikava žica.
– Veliki problem su zlostavljanja među zatvorenicima. Česte su tuče i reketiranja. Tu su ubice, razbojnici i narkomani koji će za sitnu uslugu ili kutiju cigareta napasti druge. Pre šest godina bilo je 3.200 slučajeva nasilja, a godinu ranije smo zabeležili, još uvek visokih, 2.205 napada. Najčešće se sukobljavaju na šetnici, hodnicima, ali i po sobama. Uglavnom, oni slabiji žrtve su zatvorskih lidera ili, kako ih mi zovemo, kapitalaca dugoprugaša s kaznama preko 20 godina zatvora – pojasnio je Spahić.
Našli joj drogu u vagini
Od zatvorenika doznajemo da je osim nasilja i seksualnog nasilja, koje u zeničkom zatvoru nije retkost, veliki je problem droga. Posao s drogom u zatvoru nadležni nastoje zaustaviti, a droga je u zatvoru dvostruko skuplja nego na ulici.
– Pre nekoliko godina, supruga je došla u posetu mužu u zatvor i labrador je doslovice pobesneo pokazujući vodiču na njeno međunožje. Nije bilo druge, morali smo je odvesti u policijsku stanicu i pretresti. Pronašli su 33 grama heroina skrivenog u vagini. A to je samo jedan od domišljatih pokušaja krijumčarenja droge u zatvor – jedna je od priča iz KPD Zenica.
U Zenici više od 20 godina robija i četvorostruki ubica
Edib Buljubašić iz Zenice. Osuđenik je s najvećom kaznom od 1954. godine. Još 1989. godine ubio je oca i svoga sugrađanina. Za ta dva ubistva osuđen je na 20 godina zatvora. U ratu je, kaže, pobegao iz zatvora u Foči.
Da me sada puste nakon četiri-pet piva pucao bih sebi u glavu
Nakon rata kazna mu nije oproštena pa se 1996. godine opet vratio u Zenicu. Nakon nekoliko godina dobrog vladanja pušten je na slobodan vikend. Tada je ponovno ubio, i to suprugu i snahu.
Prvi zločin Buljubašić je opisao u dve knjige “Zašto sam ubio oca”, a sprema i treću s naslovom “Zatvorski begunac” u kojoj će opisati svoj krvavi pohod i dane u begu provedene u Hrvatskoj vojsci i HOS-u.
– Za to što sam ubio oca kajem se pedeset odsto. Za to što sam ubio ženu ne kajem se nimalo. Ubio sam je zato što sam je voleo i što nisam mogao da podnesem to što me prevarila dok sam robijao. Ponosan sam što sam je ubio. Opet bih učinio isto. Za Milana Mašića iz Zenica transa kajem se devedeset posto, a za ubijenu snahu Nađu kajem se sto posto. Ako ikada čujete da sam se ubio, to će biti zbog nje, jer me to proganja. Nju nisam trebao ubiti. Hoću, ubiću se pre izlaska iz zatvora. Moj život će okončati, nebitno kada, samo zbog snahe. U zatvoru se skrivam iza harmonike, šaha, boksa, karatea… Teško je ubici. Nema veće kazne od ove koju ja proživljavam. Drago mi je što sam u zatvoru, jer mi to produžava život. Da me sada puste, siguran sam da bih nakon četiri-pet piva pucao sebi u glavu.
Proganjaju me teški snovi i noćne more. Često sanjam oca koji me uvek spašava iz neke situacije, a ja sam ga ubio. Košmar je veliki. Pišući knjige u zatvoru ostavljam trag iza sebe s porukom da niko nikad ne krene mojim stopama – ispričao je pre šest godina četvorostruki ubica Buljubašić dodajući kako ima “isprljanu dušu i krvave ruke” te da s tim mora živeti, dok ne dođe vreme da se ubije.
Za seks plaćaju telefonskim karticama
Zatvorenici ne kriju da iza zatvorskih zidina osim nasilja i droge ima i homoseksualizma. Ipak, nerado o tome pričaju. Deo njih svojevoljno ulazi u homoseksualne odnose, a za deo je to kazna.
– Pušenje se plaća telefonskom karticom od 500 impulsa, što je cena od 15 konvertibilnih maraka. Za seks se, pak, plaća karticom od 1000 impulsa. “Topdžije” su nadimak za one koji plaćaju za seks, dok one koji “primaju” zovemo “Šemse”, što je asocijacija na jednu lepu pevačicu. Od nas 800 zatvorenika sigurno je 200 “Šemsi” dok “Topdžija” ima upola manje – pričaju zatvorenici.
– Homoseksualci svoju pohotu najčešće zadovoljavaju u kupatilima ili po sobama. U pravilu imaju posmatraače-stražare s ugovorenim lozinkama u slučaju da naiđe zatvorski čuvar. “Nema tople vode”, šifra je da se prestane sa seksom u kupatilu, jer dolazi straža.
Sagovornik pojašnjava da osim dobrovoljnog seksa u zatvoru ima i pravog silovanja.
– Najveća osveta zatvoreniku jeste da ga obeščastiš i siluješ. Silovanje se ne događa zbog toga što silovatelj nema “Šemse”, nego je ono poruka, osveta zbog cinkarenja ili, pak, naredba spolja da bude lojalan…
(Dijaspora.news/expres.hr)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.