MILOŠ IZ PRIJEPOLJA DOŠAO U SOČI KAO GRAĐEVINAC, A DANAS JE TAMO USPEŠAN UGOSTITELJ: Ovde su ludi za srpskom dimljenom vešalicom, ne mogu da stignem da osušim toliko mesa!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Dimljene vešalice i srpski pasulj pravi su hit i u Rusiji, i uz ćevape, ajvar, šljivovicu, ali i upečatljivi ćirilični naziv “Belgrad”, privlače brojne goste u istoimeni restoran na obali Sočija, poznatog crnomorskog letovališta podno Kavkaza.

Pršuta, kajmak i ajvar dolaze direktno iz Srbije, kao i valjevska domaća rakija od šljiva i kajsija, koja je omiljeno piće u ovoj kafani. Služe se čak i srpske flaširane vode.
“Belgrad” ima i svog dobavljača u Sočiju, Srbina koji koji živi u tom gradu i kojoj na svojoj farmi suši meso i snadbeva i ovaj restoran. Restoran srpske kuhinje nalazi se na glavnom šetalištu nedaleko od Olimpijskog parka, i osim raskošne domaće srpske trpeze, gostima nudi i širok pogled na Crno more.

Vlasnik je Srbin iz Prijepolja Miloš, koji je u Rusiju došao 2012. godine, kada su brojne srpske građevinske firme radile na izgradnji Sočija pred Olimpijadu.

 

Milošević je počeo kao građevinac, a u međuvremenu postao ugostitelj, priča nam glavni kuvar Vitomir Vita Halipurović, takođe iz Prijepolja, koji je u Soči došao na nekoliko meseci, a ostao sedam godina.

“Tražili smo neko upečatljivo, privlačno ime. Svi znaju za glavni grad Srbije, putovali su tamo, svi Beograd mogu naći na karti. Izbor je bio lak”, uz osmeh počinje razgovor Vitomir Halipurović.

U srpski restoran “Belgrad” dolaze Tadžikistanci, Jermeni, kao i Srbi, kojih je u Sočiju oko hiljadu. Glavni gosti su, naravno, Rusi, a Vita kaže da dobro poznaju srpsku kuhinju.

Na meniju su jagnjeća, pileća i teleća čorba, roštilj, ćevapi, Karađorđeva šnicla, razne pite, sarma, musaka, ajvar… Vita, međutim, ističe da ne može da napravi dovoljno dimljenih vešalica, ali ni pasulja, koji je pravi hit među Rusima.

Barmeni prave i koktele, veoma popularne među gostima u Sočiju, a izdvaja se “Belgrad”, čiji su glavni sastojci rakija, apsint i tekila. Sluša se ruska muzika, ali i srpska, “kad srce zaboli zbog nostalgije”, kaže Vita.

Radeći u Rusiji izdržava porodicu u Srbiji, a u Prijepolju nije bio sedam godina.

Kaže i da je život u Sočiju dosta skup, posebno u sezoni, u junu, julu i avgustu, kada iznajmljivanje sobe za jedan dan košta oko 50, 60 evra, i zato ocenjuje da je Rusima dosta povoljnije da letuju u Turskoj i Grčkoj, nego u Sočiju.

I pored toga, taj grad, koji mnogi zovu letnjom prestonicom Rusije, privlači veliki broj turista, i Rusa i stranaca. “U sezoni je sve puno”, ističe Vitomir.

Osim za vreme Zimskih olimpijskih igara 2014, najveća gužva bila je prošle godine, tokom Svetskog prvenstva u fudbalu, kada su dolazili i navijači i delegacije, a među njima i predstavnici Valjeva, koji su došli da se “pobratime” sa Sočijem, pa tom prilikom posetili i “Belgrad”.

Vitomir nam priča i o tradicionalnom prijateljstvu Rusa i Srba. “Vole nas, braća smo, uvek su spremni da pomognu”, zaključuje Vitomir.

DIJASPORA.NEWS/KURIR.RS