All for Joomla All for Webmasters
Ljudi

ISPOVEST RADETA ŠERBEDŽIJE: Zakleo sam se Gagi Nikoliću u Miru Banjac da sam SRBIN!

Legenda srpskog glumišta o Sonji Savić, Gagi Nikoliću, Ljubi Tadiću, Paji Vuisiću, Ðuzi, zašto je Kjubrik umro ljut, kako se Koen ponašao na večeri i koliko mu je bilo važno da mu ćerke ne postanu Amerikanke

Ovaj razgovor je stao u 40 i nešto minuta vožnje ogrebanim „puntom“, od Sombora do Bača, gde je Šerbedžija imao zakazan četvrti koncert zaredom.

Rade se spakovao na prvom, malo izvrnutom sedištu, jer mu tako prija zbog noge, a ja pozadi, napet, što je skoro uobičajeno kad imam takvu zvezdu na pladnju. Guta, jedna od glavnih osovina vojvođanske kulturne scene i osnivač Novog optimizma, vozi, povremeno nešto i dobaci. Idemo ravnicom, dan je kristalno jasan, snežan, okupan suncem, Rade povremeno recituje, zadovoljan je posle somborskog koncerta. Nije ni mamuran.
„Za Vojvodinu sam posebno vezan zbog Subotice, vremena kada sam radio s Ljubišom Ristićem u KPGT. To je bilo negde sredinom osamdesetih, tu smo igrali predstave, mnogo sam dolazio, baš mnogo. I bio je neki tip, uspješan strašno, privrednik, ne znam kako se zvao taj agrokombinat, poljoprivredni, jedan od najjačih u Srbiji, čiji je on bio direktor. Osim što je bio direktor, bio je i predsjednik Fudbalskog kluba Spartak, glavni dasa u Subotici. Ime mu je Tomislav Karadžić. Nas dvojica smo se jako skompali. Mi glumci smo stanovali u tom hotelu „Patrija“, koji je bio sam po sebi zgodan, ali do zla boga smiješan, neudoban zapravo, male sobice, stari hotel socijalističkog tipa. Nedelju dana kasnije Tole me zove u kancelariju i kaže: ‘Profesore, a gde vi stanujete?’ Rekoh: ‘Tu sam u Patriji.’ On uzme telefon: ‘Odmah profesora prebaciti u onu našu vilu na Kelebiji.’ I tako dobijem državni tretman. To je bila vila u šumi, blizu granice. Imao sam automobil, onda sam se tamo preselio i prijala mi je ta osama. Naravno da nisam mogao da živim sam, pa su moji glumci stanovali kod mene, s Dušanom Jovanovićem na čelu. Nisam ni znao, ali Tole me je promovisao u potpredsednika Spartaka pošto volim nogomet.“

Pitam ga da li je u kontaktu s Ljubišom Ristićem, s kojim je bio veliki prijatelj, pa u ona smutna vremena nisu govorili.

„Jesam, ponekad se viđamo. Rijetko dolazim sad u Beograd. Dođem jednom mjesečno, nekad sam u gužvi, pa se Ljubiši i ne javim, ali ponekad imam vremena pa onda sjednemo tako, popričamo malo. Pojedemo nešto, popijemo ‘koka-kolu’.“

Dijaspora.news/Kurir.ra
Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top