Ranije se sreda u narodu dosta poštovala i pazilo se da se sredom ne načini neko veliko zlodelo, jer se smatralo da taj greh ostaje do sudnjeg dana
Trećeg dana po Vaskrsu, u sredu, pada takozvana “Garava sreda”. Verovanja kažu da nam ona predskazuje kakva će biti sledeća godina!
Za garavu sredu veruje se da ako je vreme oblačno, cela godina do sledećeg Vaskrsa biće teška godina bede i oskudice.
U našem narodu ova sreda se zove garava ili svetla, pa se tako gleda se u nebo i čeka se znak. Ako je nebo na ovaj dan svetlo i bez oblaka cela godina će biti dobra, plodna i bogata, a ako je oblačno onda nam sledi godina oskudice i bede.
U užičkom kraju postoji verovanje da ako neko vidi zvezdu padalicu, biće srećan cele godine, dok drugi smatraju da onaj kome je neko skoro umro, treba da gleda u nebo i da će da vidi zvezdu padalicu koja je pripadala pokojniku.
Naime, garava sreda nosi naziv od jednog običaja koji svoje korene vuče iz Banata i bio je praktikovan do Drugog svetskog rata. Na ovaj dan neoženjeni momci iz sela bi kretali u povorku koju bi pratili svirači i vukli bi panj sa sobom, a onda bi neženje bile prozivane od stane žena i bili bi nagaravljeni i nacrnjeni.
Tako je “garava sreda” i dobila ime.
U našem narodu se kaže da ko zgreši sredom greh mu ostaje zauvek. Ranije se sreda u narodu dosta poštovala i pazilo se da se sredom ne načini neko veliko zlodelo, jer se smatralo da taj greh ostaje do sudnjeg dana, a to je veruje zbog toga jer jedino Sveta Sreda nema crkvu ili manastir koji joj je posvećen, i onda grešnik nema gde da joj se ispovedi i pomoli.
(Dijaspora.news/telegraf.rs)
