Na putu do radnog mesta, Kragujevčanka Dragana Miletić razbila je jednu svoju predrasudu o taksistima, napisala redove koji slede, a one koji su ih pročitali naterala duboko da se zamisle. Na više tema.
I onda tek ukapiram da je taksista, čovek koga poznajem još dok je bio dečačić, zaustavio vozilo tačno nasred raskrsnice, izašao iz auta i pomaže dedi da pređe ulicu.
Taj semafor kod bolnice je sa bočne strane izuzetno kratak, čak i ja tu jedva pretrčim da bih prešla ulicu. Deda je krenuo sa dva štapa da mili i na pola puta su ga opkolila vozila kojima se otvorio semafor. Svi su počeli da trube, jer žure i gde je sad pošao deda i što puštaju dedu samog da lunja po ulici sa dva štapa i svi žurimo na posao i šta sad, da sam udario dedu, da robijam kao za čoveka.
Foto: Facebook/Dragana Miletić
A deda se ukopao i sada već ne zna na koju stranu treba da ide. Samo jedan čovek je zaustavio saobraćaj i sasvim strpljivo i polako, sa puno poštovanja, preveo dedu na željenu stranu.
Šta mislite, hoćemo li i mi ikada ostariti? Ili se plašimo da razmišljamo o tome?”
(dijaspora.news/telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.