All for Joomla All for Webmasters
Srbija

2018. godina, Srbija, maloletnički brakovi i dalje postoje: Deca se venčavaju najčešće u dve situacije, a robija čeka one koji ne poštuju pravila

Sud u određenim situacijama dozvoljava da se venčaju i oni sa 16 godina.

Živimo u moderno doba kada se uveliko propagiraju slobode i jednakosti među polovima, sve više prihvataju veze među istim polom, a i dalje postoje ugovoreni brakovi. Oni su samo jedan od vidova maloletničkih brakova  jer postoje i oni koje sud i Centar za socijalni rad   odobre, legalni, u koje mogu da stupe oni koji imaju 16 i 17 godina. Ovo izaziva gnev u društvu koje, logično, nameće pitanje – Kako dete ispod 18. godine života nije sposobno da polaže vozački ispit i lati se volana, ali jeste da stupi u bračni odnos ili podiže dete?!

Foto: Profimedia

Oba supružnika su maloletna u svega tri braka, ali je 2010. godine bilo čak 35 brakova gde su oboje mlađi od 18 godina. Da statistika ide daleko više na štetu ženskog pola, dokazuje to što je 2016. bilo svega pet brakova gde je mladoženja maloletan, a čak 24 puta više brakova gde je nevesta maloletna.

U Centru za Socijalni rad Beograd pozivaju se na Porodični zakon koji kaže da brak ne može da sklopi osoba koja nije navršila 18. godina života i da sud može, samo iz opravdanih razloga, da dozvoli sklapanje braka maloletniku ili maloletnici koja je napunio/la 16. godina, a dostiga/la je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.

– Maloletno lice može podneti zahtev za zaključenje braka samo na osnovu sudske odluke kojom mu se odobrava stupanje u brak pre punoletstva, a ukoliko maloletno lice bez dozvole suda sklopi brak, brak je rušljiv. Kada maloletna lica zajednički podnesu predlog sudu za izdavanje dozvole za zaključenje braka Organ starateljstva (centar za socijalni rad) je u obavezi da po zahtevu suda dostavi sudu stručni nalaz i mišljenje u pogledu toga da li su maloletna lica dostigla telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku – kažu u Centru.

Printskrin-ilustracija: UNICEF Yemen

Socijalni radnici se najčešće odlučuju da odobre ovakvu zajednicu kada je trudnoća povod jer ne žele da uskrate pravo na roditeljstvo detetu koje tek treba da se rodi.

U ovoj ustanovi upozoravaju na maloletnički (prisilan) brak, koji može biti jedan od oblika trgovine ljudima, i napominju da kada postoji takva sumnja ili neko prijavi Centru za socijalni rad da se iza maloletničkog braka krije zloupotreba maloletnog lica, da su oni su u obavezi da preduzmu mere iz okvira svojih nadležnosti.

“Nema opravdanja za ovakve brakove”

Trenutni zakoni koji regulišu ovu oblast su dobri, ali se ne poštuju u praksi, smatra profesor krivičnog prava Slađana Jovanović. Tome ide u prilog analiza iz 2016. godine “Dečji brakovi u Srbiji”, u kojoj stoji da su 2011. i 2012. godine podnete samo po dve krivične prijave za prinudnu udaju.

Printskrin: Youtube/NEWS LIVE

Ista analiza pokazuje da se najviše udaju i žene deca iz romske populacije i raseljeni. Najčešći razlozi zbog kojih roditelji ugovaraju brakove maloletne dece su: osiguranje od predbračnog seksa jer će ćerke ranom udajom zaštititi od vanbračne trudnoće i da se “spasu” od siromaštva.

Profesorka Jovanović ne odobrava tolerisanje prinudnih i vanbračnih zajednica sa maloletnicima.

– Ugovoren brak je kažnjivo delo. Dete od, recimo, 14 godina ne može da ima pravno-relevantnu volju. Ugovoreni brakovi u Srbiji se nisu kažnjavali, ali od 1. juna 2017. godine najnovijim izmenama Krivičnog zakonika postoji član Prinudno zaključenje braka koja će ovo da kažnjava sa tri meseca do tri godine – otkriva Jovanović i dodaje:

– Bez obzira što možda postoji i prinudni pristanak deteta na ugovoreni brak, ni običaj, ni tradicija, ni kultura, ne smeju da budu opravdanje za takve stvari.

(dijaspora.news/telegraf.rs)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top