All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

Изложба о животу Срба у Трсту од 1751. до 1914.

У Архиву Србије je поводом Дана архива у Србији, отворена је изложба “Култура Срба у Трсту 1751–1914”. Изложбу је отворио Владан Вукосављевић, министар културе и информисања.

О изложби су говорили: његово преосвештенство епископ аустријско-швајцарски г. Андреј, проф. др Аника Сковран, Златимир Селаковић, председник Српске православне црквене општине у Трсту и др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, је навео да је Министарство културе и информисања у изради Стратегије развоја културе нагласило значај српског културног простора на ком је српски народ током историје остављао трагове, а чија је северозападна граница Трст. Главни задатак и обавеза архива у Србији је да тај културни простор чувају, означавају и негују. Министар Вукосављевић је истакао да архивистика спада у темељ културних активности једног народа и да су архивисти граничари и унутрашњих и спољних граница српског културног простора.Говорећи о животу Срба у Трсту др Мирослав Перишић је окарактерисао Трст као једно од најзначајнијих духовних средишта Срба ван Србије, где се јављају зачеци српског грађанства. Срби у Трсту су били посредници између западне културе и Балкана, а Трст се налазио у средњеевропско-балканском културном кругу у којем је текла историја Срба, у којем се обликовала њихова култура и формирао њихов национални идентитет у новом веку. Историја Срба у Трсту сачувана је у Архиву Српске православне црквене општине захваљујући свести ондашњих далековидих Срба који су још 1793. године установили Правила о уредном вођењу документације.

Златимир Селаковић, председник Српске православне црквене општине у Трсту је истакао да је ове године прослављено 260 година постојања српске заједнице у Трсту нагласивши значај српске заједнице за развој овог града. Захвалио је у име 7.000 Срба који данас живе у Трсту на великом залагању Републике Србије, Министарства културе и Архива Србије чији рад у Трсту траје већ четири деценије.

Замак Стефана Слепог

“Близу Трста је место Удине, тамо и данас постоје остаци старог замка последњег српског краља Стефана Слепог. Он је, као што знате, крунисан, 1458. у Смедереву и после гоњења од стране Турака, он је прво отишао у Дубровник, у Албанију, па у Удине. Црквена општина у Трсту данас води рачуна да тамо пошаље свештеника да окупља наш народ који у великом броју живи у Удинама и не зна да се тамо налази замак Стефана Слепог. И замислите, он је крунисан у Смедереву, а више од 1000 људи из Смедерева живи у Удинама и околини”, рекао је владика Андреј.

Његово преосвештенство господин Андреј, епископ аустријско-швајцарски, говорио је о животу Срба у дијаспори и њиховом културном стваралаштву, као и о међусобној подршци за очување културног наслеђа.

Проф. др Аника Сковран, историчар уметности, је истакла да је Трст за историју Срба у 18. и 19. веку значио европски и светски домет у култури и трговини. Трст је захваљујући добрим везама са Аустријом преузео улогу главног града Медитерана и Европе, у ком су Срби имали значајну улогу у трговачким пословима, поморском саобраћају и другим делатностима.
У уметничком делу програма наступили су појци Цркве Светога Саве у Бечу који су отпевали Химну Светог Спиридона и Јасмина Јанковић, пијанисткиња, која је извела композиције за клавир Милеве Константиновић рођ. Опуић, велике добротворке Срба у Дубровнику и Трсту.
Отварању изложбе су присуствовали: Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, Давиде Скалмани, директор Италијанског института за културу, Енрике Камачо Гарсиа, директор Институа Сервантес, Александра Фулгоси, помоћница министра културе, Миле Бјелајац, директор Института за новију историју, Драгослав Михаиловић, академик, Миломир Марић, главни уредник телевизије Хепи, Милорад Вучелић, директор и главни уредник листа Печат, Небојша Брадић, уредник културно-уметничког програма РТС-а, Љубиша Ристић, позоришни редитељ, Александар Ацовић, председник Крунског већа, Драган Џајић, спортски радник.
Изложба је резултат дугогодишње сарадње Архива Србије, Српске православне црквене општине у Трсту, Генералног конзулата Републике Србије у Трсту и установа културе града Трста, а настала је на основу рада стручњака Архива Србије на заштити и истраживању архивске грађе Архива Српске православне црквене општине у Трсту.

Изложба је конципирана у више тематских целина које сведоче о историји српске заједнице у Трсту, грађењу две цркве, српским палатама, српском православном гробљу Свети Ђорђе, угледним српским породицама, Српској школи Јован Милетић, Хору Цркве Светог Спиридона, Библиотеци и Архиву Српске православне црквене општине, о духовницима, књижевницима и владарима чија је делатност утицала на културу Срба у Трсту у периоду до 1751. до 1914. године. Представљени су истакнути Срби који су имали значајну улогу у привредном животу и урбанистичком развоју Трста, као и у добротворном раду, а значајан део изложбеног простора је посвећен Цркви Св. Спиридона – од подизања прве грађевине у 18. веку до архитектуре новоподигнуте цркве, пројеката, планова, скица и цртежа детаља цркве. На принтовима великог формата представљена је ризница Цркве Св. Спиридона (јеванђеља, иконе, крстови, путири, кандила, кадионице).

Посетиоци имају прилику да виде оригинална документа из Архива Србије – мемоаре проте Матеје Ненадовића у којима су садржани подаци о прикупљеној помоћи Срба у Трсту српским устаницима 1806. године, дипломатске извештаје српских дипломатских представника у Трсту, страну штампу о догађајима у Србији, као и књиге из фонда Старе и ретке књиге Библиотеке Архива Србије.

Представљена су и документа која се чувају у Архиву Српске православне општине у Трсту међу којима су: Повеља царице Марије Терезије из 1751. године на основу које је заснован рад Српске православне црквене општине у Трсту, пописи досељених Срба у Трст у 18. веку, дозвола из 1759. године да се умрли православци могу јавно сахрањивати, уговори с краја 18. и почетка 19. века са српским учитељима у Трсту, извештаји о раду, планови и програми рада Српске школе Јован Милетић од 1792. године па на даље, писма која су Српској православној црквеној општини упутили Вук Стефановић Караџић, Јоаким Вујић, Лукијан Мушицки, Павле Соларић, Јосиф Рајачић, као и старе и ретке књиге које се чувају у Библиотеци Српске православне црквене општине.

Поставку прати студија на преко 480 страна, богато илустрована, коју су приредили Јелица Рељић и Мирослав Перишић.

Аутори изложбе су: Јелица Рељић, Мирослав Перишић и Ана Кос Вујовић.

Изложба ће бити отворена до 14. марта 2017. године.

Dijaspora.news Izvor ARCHIVES.ORG.RS

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top