All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

Pupin: Život u Americi počeo je sa pet centi, a posle zadužio celu Srbiju

Srpski naučnik Mihajlo Pupin preminuo je  12. marta 1935. godine. Rođen je 1854. u selu Idvor, današnjoj opštini Kovačica. Po odlasku u Sjedinjene Američke Države, dodao je svom imenu “Idvorski” kako bi naglasio svoje porkelo.

Osnovno obrazovanje sticao je u srpskoj pravoslavnoj osnovnoj školi u svom rodnom mestu, a potom i u nemačkoj osnovnoj školi u Perlezu. Srednju školu završio je u Pančevu a zatim se uputio u Prag gde je nastavio školovanje.

Bio je pronalazač, professor Univerziteta Kolumbija i počasni konzul Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama. Pronašao je Pupinove kaleme, električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola, višestruku telegrafiju, višestruku antenu za prenošenje električnih talasa, aparat za telegrafske i telefonske prenose i još mnogo toga.

Život u Njujorku počeo je sa pet centi u džepu

Kada se iskrcao u luci Kasl garden, Pupin je imao samo pet centi, a potrošio ih je da se zasladi – na pitu od šljiva.

“Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je u u stvari bila nazovi pita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica. A da sam doneo I pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, verovatno na slične stvari, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista”, napisao je svojevremeno Pupin i dodao da za mladog čoveka koji je rešio da sam sebi krči put nije naročita nesreća to što nema novca – sve dok ima dovoljno snage.

Inače, kako bi skupio novac za ovo putovanje, prodao je sve što je imao, osim odeće koju je imao na sebi i fesa, koji niko nije hteo da kupi.

Školovanje uz rad u Americi

U Americi je godinama radio kao fizički radnik, učeći enegleski, latinski i grčki jezik i pohađao večernje kurseve. Godine 1879. upisao je studije na Kolumbija koledžu u Njujorku. Kao uzoran student, oslobođen je plaćanja školarine. Već tokom prve dve godine studija dobio je dve nagrade – za uspeh postignut iz grčkog jezika i matematike. U toku školovanja nastavio je da radi fizičke poslove i držao private časove.

Pupin je jedan od osnivača Nase

Malo je poznato njegovo učestvovanje u stvaranju institucija u Sjedinjenim Američkim Državama, a jedna od njih bila je I NASA:

Njegovo planstvo u Nacionalnom savetodavnom odboru za aeronautiku navodi se u arhivima Nase a postoje i fotografije koje ovekovečuju njegovo učestvovanje u stvaranju ove isntitucije.

Kako je doprineo srpskoj kulturi

Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu za autobiografiju “S pašnjaka do neučenjaka” i u njoj prikazao kako izgleda svet daleke balkanske zemlje u kojoj je odrastao, srpski narod i svoju majku.

“Amerikancima, Nemcima i Francuzima mnogo se dopada opis moje srpske majke i srpskih običaja. To mi je naročito milo, jer sam svoju autobiografiju zato pisao da u njoj predstavim svetu srpski narod I srpsku majku. Izvanredna popularost te autobiografije, dokazuje da mi je želja potpuno ispunjena”, rekao je svojevremeno Pupin.

Kako je još zadužio Srbiju

Mihajlo Idvorski Pupin založio je lično bogatstvo, sve što je imao, da bi američki bankari ujeku Velikog rata dali Kraljevini Srbiji ratni kredit za nabavku odružja.

“Da li je dovoljno?”, pitao je Pupin, a poznati bankar i prijatelj mu odgovara: “Jeste, ali ti ćeš sigurno propasti”.

“Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja”, rekao je Pupin.

Dijaspora.news/nasiusvetu.com

loading...
Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

IZDVAJAMO

To Top