All for Joomla All for Webmasters
Intervju

“U našem regionu ima mnogo GENIJALACA, ali nijedan nije Stiv Džobs”

Od izraza poput “digitalna transformacija”, “Četvrta industrijska revolucija” ne možete da pobegnete, ali je i dalje relativno mali broj ljudi u našem regionu koji ne samo da te pojave razumeju, nego ih i žive kroz svoj posao ili svoju kompaniju.

Branislav Vujović, predsednik New Frontier grupe je jedan od njih, a u intervjuu za “Blic” kaže da “u našem regionu ima puno inovativnih genijalaca, ali uslovi u kojima mi poslujemo su drugačiji od američkih”.

– Ogromno tržište sa ogromnim slobodnim kapitalom pomaže razvoju velikih poslovnih imperija pod rukovodstvom ljudi kao što je bio Stiv Džobs (vizionar i tvorac današnje kompanije “Epl” – prim. aut.) Po meni postoji mnogo mogućnosti za sve nas i moj predlog je da ovde ne kopiramo modele iz Silicijumske doline, jer nema dovoljno kapitala, već da pokušamo da razumemo osnovne karakteristike digitalne ekonomije i digitalnih poslovnih modela i da pokušamo da ih primenimo na naš način.

Koji je prosečan vek trajanja kompanija u svetu danas, od čega zavisi i da li je u Srbiji taj rok još kraći?

Analiza 500 najvećih kompanija u svetu (S&P 500) je pokazala da se prosečan vek kompanija značajno smanjio u poslednjih tridesetak godina, sa 60 na 30 godina. Istovremeno neki restorani, vinarije, hoteli postoje preko 1.000 godina i čuvaju tradiciju. Velike promene u poslovanju, a sada je to digitalna revolucija, značajno utiču na dugovečnost kompanija i zato sada kompanije koje ne mogu ili ne umeju da se prilagode jednostavno nestaju. Kodak koji je bio peti brend u svetu po vrednosti je bankrotirao jer se nije prilagodio digitalnoj ekonomiji. Takođe i Blokbaster. Istovremeno imate primere dobre digitalne transformacije velikih kompanija kao što su Lego ili Netfliks. U Srbiji privatne firme ne postoje dugo, i teško je posmatrati njihovu dugovečnost. Pored promena u svetskoj ekonomiji postoji mnogo drugih razloga koji utiču na dugovečnost firmi, od političke situacije, preko sposobnnosti naslednika – članova porodice vlasnika pa do makroekonomske situacije u zemlji.

Šta kompanije mogu da urade da bi ga produžile?

Velike firme koje uspevaju da produže svoju dugovečnost menjaju ili prilagođavaju strategiju i poslovni model novim uslovima. To se danas naziva digitalna transformacija jer se prilagođavaju novim digitalnim poslovnim modelima. U digitalnom poslovnim modelima jedan od najvažnijih resursa je informacija i vrednost informacije i to donosi velike promene u poslovanju, a kao i uvek, ima mnogo otpora prema promenama. Ljudi i organizacije ne vole da se menjaju.

Rekli ste  da je količina svetskih podataka uvećana 50 puta u periodu 2010.-2020. Kolika će biti ta količina za još 10 godina i šta možemo da uradimo s njom?

Ili mnogo više puta – podaci su kreirani uglavnom unutar firmi, i mi smo prikupljali podatke o našim korisnicima, partnerima ili potencijalnim korisnicima koji su nastajali u samoj kompaniji. Od uvođenja interneta kao važnog kanala komunikacije, marketinga, prodaje i podrške sada se mnogostruko uvećala količina prikupljenih podataka jer pored podataka generisanih unutar firme ima i ogromna količina koja dolazi iz spoljašnjeg sveta. Sledeća važna aktivnost kompanija je da na bazi prikupljenih podataka generišu – proizvedu vredne informacije za korisnika i da ih ponude korisniku na efektan i koristan način. Ako tome dodaju digitalni poslovni model onda imaju veliku šansu da iskoriste mogućnosti digitalne ekonomije i da nastave svoj rast.

Šta bi trebalo da bude digitalna strategija države Srbije?

Vlada je krenula sa digitalizacijom i to je vrlo dobro za Srbiju i za sve nas. Infrastruktura i uvođenje širokopojasnog interneta je zaista neophodan preduslov za sledeće korake. Paralelan razvoj legislative, ulaganje u razvoj preduzetništva i podrška inovacijama su važni koraci. Poslednje izjave članova Vlade govore i o prelasku na negotovinska plaćanja što doprinosi legalizaciji, smanjenju kriminala i sive ekonomije. Sve su to odlični koraci o kojima nismo razmišljali do nedavno i to ohrabruje. Naravno ima još mnogo toga da se uradi i definiše. Posebno u oblasti vlasništva nad podacima, platformi otvorenih podataka, regulative oko korišćenja podataka. Neke zemlje već koriste digitalne mogućnosti za glasanje i unapređenje demokratskih procesa odlučivanja. Važno je i prepoznati, priznati i nagraditi najbolja rešenja u raznim oblastima.

Da li mislite da sprovođenje naše ide dobrim tempom i u dobrom pravcu?

Uvek bi želeli da sve ide brže, da bi uhvatili korak sa razvijenijim zemljama I društvima ali zaista poslednje aktivnosti ohrabruju. Digitalna strategija je kompleksno pitanje I uvek ima mogućnosti da se poboljša I ubrza. Postoji jedno područje kojim se mi aktivno bavimo već godinama u želji da pomognemo velikim kompanijama da razumeju poslovne promene I kako im se najbrže prilagoditi. Zato smo I napravili seriju emisija o digitalizaciji koja počinje 26 oktobra u 21:00 na N1, zato 23. I 24. novembra zajedno sa PWC-em oranizujemo seminar na temu digitalnih poslovnih modela I digitalne strategije. Bilo bi dobro da se problemi sa kompanijama u vlasništvu države posmatraju I sa strane promene poslovnog modela I digitalizacije I da se analizira da li je moguće unaprediti poslovanje I povećati vrednost tih kompanija kroz digitalnu transformaciju. Uzmite u obzir da kompanija stara samo 5 godina vredi kao dva puta bruto nacionalni dohodak Srbije ili da Apple ima više gotovine nego SAD. Jedan od glavnih razloga je I njihov digitalni poslovni model.

 

Click to comment

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top