Dok mnogi u Srbiji gladuju, brojni marketi i poljoprivredni proizvođači bacaju viškove hrane, zbog čega je nekoliko mladih ljudi iz Srbije, rešilo da poveže one koji imaju malo ili nemaju uopšte sa onima koji imaju previše. Tako je nastala aplikacija Donorum, da bi obezbedila obroke za 13.400 socijalno ugroženih u Srbiji.
“Istraživali smo koliko je taj problem u Srbiji veliki i kada smo videli koliko je alarmantno, napravili smo plan, počeli da razgovaramo sa marketima, a jedan od članova Donoruma, napravio je aplikaciju – objasnio je za “Blic” Filip Krivokapić, inicijator i zastupnik Donoruma.
@Donorum_org povezuje donatore hrane sa organizacijama kojima je donacija potrebna. Aplikacija koju su osmislili članovi udruženja će pomoći da se viškovi hrane lakše dopreme do ugroženih kategorija stanovništva. https://t.co/RizINmlKNZ#donacije #neprofitne pic.twitter.com/UGFw1DXXow
— Catalyst Balkans (@CatalystBalkans) August 22, 2019
Članovi Donoruma uglavnom su mladi ljudi koji su studirali u inostranstvu, gde su imali priliku da vide određene pozitivne prakse i efikasna rešenja nekih sistemskih problema, te su jednu takvu inicijativu želeli da primene i u Srbiji.
Sama ideja za ovakvu platformu potekla je od slične, koja već postoji u Irskoj – FoodCloud, objašnjava naš sagovornik.
Probni period rada aplikacije Donorum započeće u septembru, najavljuje on.
Aplikacija će povezivati donatore, a to su marketi, poljoprivredni proizvođači, za nekoliko meseci i restorani, kada se reše neke zakonske regulative, i s druge strane posrednike, koji imaju pristup krajnjem korisniku. Posrednici su Crveni krst i banka hrane.
Platforma zasad zatvorena za javnost
Imajući u vidu da je ideja pokretača ove inicijative bila da osmisle sistemsko rešenje, odnosno da obezbede što veću količinu hrane, koja će zadovoljiti potrebe što većeg broja ljudi, usredsredili su se na one koji imaju velike viškove hrane. Stoga, aplikacija, barem zasad, isključuje pojedince i zatvorena je za širu javnost.
“Potrebno je da se organizuju skladišta u koja će pojedinci moći da donose hranu i zamišljeno je da budućnosti i to bude jedna od opcija.
Oni dodaju da je njihova platforma bila tek prvi korak u rešavanju ovog problema, a cilj je da se ostvari dugoročno rešenje. Bacanje viškova hrane ne samo da je etički i ekonomski problem, već predstavlja i trošenje ograničenih prirodnih resursa.
Zanimljivo je i da oko 90 odsto otpisa hrane u supermarketima predstavlja voće i povrće, a to su upravo oni artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama.
Poražavajuća statistika
Prema procenama UN u svetu se godišnje baci trećina proizvoda predviđenih za ljudsku ishranu, odnosno 1,3 milijarde tona hrane vredne 750 milijardi dolara.
To znači da se godišnje u Srbiji vbaci oko 250.000 tona, odnosno svaka osoba u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara.
Rast stope siromaštva pokazuje da skoro 9 procenata stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe, a na beogradskim ulicama živi oko 5.000 beskućnika.
“Krajnji korisnici su svi socijalno ugroženi građani. Ministarstvo za rad i socijalnu politiku svake godine odredi približno 12.000 najugroženijih osoba koji se potom raspoređuju u narodne kuhinje prema lokalitetu. To znači da veliki broj ljudi ostane bez bilo kakvih izvora hrane, a velika većina prosto ne dobija količine dovoljne za normalan život”, kažu iz Donoruma.
Dijaspora.news/Blic
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.