All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

OVA SRPKINJA JE OFICIR U ITALIJI I MAJSTOR TEKVONDOA: Biljanina životna priča je potpuno NEVEROVATNA! (FOTO)

Biljana kaže kako joj više nije bilo povratka, tako da je brzo shvatila da joj nema druge nego da se navikne na italijanski mentalitet…

Biljana Telecki se rodila u Splitu 1973. godine kao dete oficira Jugoslovenske ratne mornarice. Za sebe kaže da je i sa majčine i sa očeve strane, vojvođanski starosedelac.

Moja mlađa sestra i ja smo provele mladost u Splitu. Uvek se rado setim tih dana, iako se više nikada nisam vratila u Split. Teško mi je samo na tu pomisao, priča Biljana.

Kaže da je došla u Rim 1991. godine, u martu, pre početka rata udala se za Italijana i dobila ćerku. U međuvremenu, izbio je rat u Hrvatskoj, i njena majka i sestra tom prilikom odlaze nazad za Beograd, dok je otac ostao u Splitu.

– Otac je bio na bolovanju kada je tzv. hrvatska vojska opkolila Loru i Vojnu Komandu. On je ostao izolovan u zgradi gde smo živeli, na Blatinama gde su svakodnevno sve stanare mlatretirali naoružani Hrvati, sa fantomkama, oca su i tukli, objašnjava Biljana Telecki.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Kako kaže, njen otac konačno u novembru stiže u Srbiju preko Bosne.

O ovoj temi bi mogla napisati knjigu, i o Hrvatima i o Srbima koji su sa priličnom dozom netrpeljivosti tretirali izbeglice iz Hrvatske , Slovenije i BiH. No, svakome svoje na dusu, dodaje ona.

Biljanin otac 1993. godine gubi život kao oficir u 47-oj godini. Ona se i dalje pita zašto vojska Srbije nije pobedila iako je bila jača i sposobnija od protivnika.

Ona dodaje kako joj više nije bilo povratka, tako da je brzo shvatila da joj nema druge nego da se navikne na italijanski mentalitet.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Moj cilj je bio da se što pre naviknem na italijanski jezik i da se uklopim u društvo, a to sam i uradila. Nastojala sam da moje balkansko-srpske karakteristike uklopim u ovdasnji život, kulturu i esenciju “italijanstva” tako da sam danas neka vrsta srpsko-italijansko-balkanskog hibrida što mi se sviđa. Dakle u ovih skoro 27 godina sam puno toga radila i naučila, ali nikada zaboravila odakle sam.

Kao i svi Srbi koje sam upoznala u Rimu, ni meni nije bilo lako ovde, posebno za vreme rata. Svi su nas gledali kao ubice, koljače, zveri, ratne huškaše. Meni nisu zanimali takvi komentari i gde god da sam mogla, pokušavala sam da promovišem našu istinu o svemu što se zapravo desilo. Polako uspevamo u tome. Rim je jedan vrlo specifican grad i naravno, neke političke i geopolitičke teme se osećaju više nego u nekim drugim delovima Italije. Dakle, svi mi, iz dijaspore smo pokušavali da podignemo ugled našoj otadžbini Srbiji i onome sto smo – Srbi, priča Biljana.

Kako joj ne bi bilo dosadno, ona je dugo godina trenirala tekvondo i osvojila je crni pojas i kvalifikaciju instruktora.

– Pored iskustva u borilačkim veštinama, sudski sam tumač krivičnog Suda Rima i krivičnog suda grada Čivitavekija. I da mi i dalje ne bi bilo dosadno, konkurisala sam za Rezervne Oficire Italijanske Vojske. Prošla sam sve selekcije i postala oficir. Moram reći da mi je velika čast služiti u italijanskoj vojsci i uvek sam nastojala da ne ukaljam italijanski grb u operacijama i saradnji sa stranim vojskama. Naravno, isto važi iza moje srpsko poreklo. Mi smo svi “ambasadori “nase zemlje i našeg porekla, priča Biljana.

FOTO: PRIVATNA ARHIVA

Kaže kako je bila na Kosovu i kako mnogi pričaju o svetoj zemlji, a nikada Gračanicu nisu ni videli.

 Videla sam i kakav odnos imaju Italijani prema Srbima, Kosovu i posebno prema srpskim svetinjama. Mesto koje mi je ostalo u srcu je Manastir Sokolica i Manastir Duboki Potok. I da mi i dalje ne bilo dosadno, postala sam član Međunarodnog Udruženja međureligioznog dijaloga “Karol Vojtila” gde su članovi udruženja hrišćani, jevreji, muslimani, a ja sam odgovorna za komunikaciju sa pravoslavnom crkvom.

Biljana kaže kako joj posebno zadovoljstvo pričinjava što je postala novi predsednik srpske crkveno školske opštine “Sveti Sava”.

– Čeka nas veliki izazov u novoj godini kao Udruženje Srba u Rimu i iskreno se nadam da će nam pomoći što više pripadnika naše dijaspore u Rimu i Italiji.

Biljana za kraj kaže kako joj je najdraža uloga, uloga bake u kojoj se ostvarila pre mesec dana.

– Postala sam baka jedne divne devojčice pre mesec dana na koju ću, nadam se, uspeti da prenesem srž našeg postojanja kao Srba i nadam se da će se ta moja srpska esencija i pripadnost prenositi do poslednjeg srpskog gena mojih potomaka, završava Biljana.

dijaspora.news/espresso

Click to comment

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top