All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

“OSVOJIO” ANDE, KROČIO PO DŽUNGLAMA Zemunac po celom svetu traga ZA KAKTUSIMA

Stevan Avramov otputovao je sa prijateljima čak u Peru u Južnoj Americi samo da bi video veoma retke vrste svoje omiljene biljke – kaktusa.

Stevanova ljubav prema kaktusima počela je 1993. godine kada je kupio prvu biljku. Godinama je proširivao kolekciju koja je danas dostigla oko 2.000 vrsta, a ljubav prema ovim bodljikavim biljkama odvela ga je u februaru čak u Peru.

Stevan Avramov u PeruuFOTO: STEVAN AVRAMOV / PRIVATNA ARHIVA
Stevan Avramov u Peruu

– Sa prijateljima iz Češke otišao sam put Perua. Za mesec dana smo prešli oko 6.000 kilometara tragajući za najneobičnijim vrstama ove biljke, od kojih nekih ima samo u toj južnoameričkoj zemlji. Obišli smo tri reona. Jedan je uz samu pacifičku obalu i tu živi manji broj kaktusa u čistom pesku. Najveća grupa je u Andima i žive na 5.000 metara, što je granica samog snega i leda. Posebna, treća vrsta živi u džungli i raste na drveću jer je to jedini način da dođu do svetla. Videti minijaturne kaktuse od nekoliko centimetara i one u visini trospratne zgrade za mene je neprocenjivo – počinje priču za “Blic” Stevan Avramov, predsednik Društva kaktusara Srbije “As kaktus”.

Na putovanju tragom bodljikavih biljaka, videli su, priča on, retke i primerke stare po nekoliko stotina godina, kao i one značajne za brojna indijanska plemena poput Inka.

– Indijanska plemena su se selila tamo gde ima kaktusa, jer su mnoge od njih smatrali lekovitim, a neke su i jeli, pravili su nameštaj od njih ili koristili pri pravljenju krovova, u verskim obredima… Jedna od najpoznatijih je neorajmonija koja živi i po nekoliko stotina godina. Na njima smo videli ugravirane razne simbole vezane za vodu, pa sve do izjava ljubavi u novije vreme – priča svoja iskustva zaljubljenik u bodljikave biljke.

FOTO: STEVAN AVRAMOV / PRIVATNA ARHIVA

Mnoge vrste su, kaže, iznošenjem iz prirode, potapanjem dolina ili rudarenjem nestale i postoji samo nekoliko primeraka u svetu.

FOTO: STEVAN AVRAMOV / PRIVATNA ARHIVA

– Postoje i kaktusi koji se veoma teško nalaze i žive ukopani u zemljište tako da se vidi samo vrh biljke. U Meksiku i SAD određene vrste se obeležavaju, te se praktično ne mogu izneti iz zemlje, a ako to učinite, morate platiti ogromnu kaznu. Recimo, jedan od najpoznatijih kaktusa, koje svi znamo iz crtanih ili kaubojskih filmova, saguaro kaktus, potpuno je zaštićen te ni njegovo seme ne smete iznositi iz zemlje – objašnjava Avramov.

FOTO: STEVAN AVRAMOV / PRIVATNA ARHIVA

Saveti za održavanje

Koliko često bi trebalo zalivati kaktuse, jedno je od najčešćih pitanja u vezi s ovim biljkama.

– Zalivanje zavisi od doba godine, od spoljnih temperatura. U leto je dovoljno zaliti kaktus jednom nedeljno, u proleće i u jesen jednom u 10 do 15 dana, a zimi i jednom u 20, naravno, kada kaktuse čuvate u stanovima. Najvažnije kod zalivanja je da supstrat mora da se osuši između dva zalivanja, jer će se pre osušiti zbog viška, a ne zbog manjka vode. Takođe, traže mnogo svetla, te je poželjno držati ih pored prozora, a supstrat bi trebalo da bude porozan, peskovit – objašnjava Stevan.

FOTO: STEVAN AVRAMOV / PRIVATNA ARHIVA

Sve više kaktusara u Srbiji

Broj ljubitelja kaktusa, kako tvrdi Stevan, stalno raste što je trend i u svetu, a njihovom povećanju u Srbiji je doprinelo i osnivanje Društva kaktusara koje danas broji između 50 i 100 članova.

Stevan Avramov u svojoj kolekciji ima oko 2.000 vrsta kaktusaFOTO: STEVAN AVRAMOV / PRIVATNA ARHIVA
Stevan Avramov u svojoj kolekciji ima oko 2.000 vrsta kaktusa

– Jedni odlaze, a drugi se priključuju, tako da taj broj nije konstantan. Poređenja radi, u Češkoj takvo udruženje broji i do 7.000 članova, dok zemlje koje nas okružuju nemaju takvo nacionalno udruženje. Okupljamo se jednom mesečno u Botaničkoj bašti gde se družimo, pričamo o svemu što je vezano za kaktuse, od bolesti do kalemljenja, ili ih razmenjujemo. Svake godine pravimo malu izložbu ovih biljaka iz kolekcije na Sajmu hortikulture. Ipak postoje kaktusi koje sam dobio od prijatelja i koje ne bih dao ni za šta – kaže Stevan Avramov i dodaje da neki vrede između 500 i 700 evra.

(dijaspora.news/blic.rs)

Click to comment

You must be logged in to post a comment Login

Leave a Reply

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top