Mima i Ana nemaju ni 30 godina, a već su SRPSKI PONOS: U laboratoriji srpskih naučnika posle čijeg rada će se desiti veliki potres na tržištu (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Trogodišnja NATO stipendija govori samo jedno, veliko znanje za ceo svet je prepoznato u Beogradu

Doktorand na Hemijskom fakultetu u Beogradu Mima Romanović i Ana Sedlarević Zorić sa Biološkog fakulteta u Beogradu, deo su tima naučnika koji rade na trogodišnjem projektu NATO koji ima zadatak da “pretvore” alge u biodizel.

Onog momenta kada tim srpskih naučnika sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu završe ovaj projekat, cena ovog energenta na svetskom tržištu mogla bi da padne za 20 odsto.

Tako će kroz NATO program “Nauka za mir i bezbednost”, u saradnji sa britanskim Univerzitetom u Mančesteru i američkim Univerzitetom “Bejlor” ukupno osam srpskih naučnika, pet iz Velike Britanije i jedan iz SAD, pokušaće da preokrenu tok svetske “zelene energije”.

Mima Romanović, koja ima svega 25 godina, jedan je od četvoro istraživača na ovom projektu, koji su dobili trogodišnju NATO stipendiju, ističe važnost usavršavanja mladih iz Srbije kroz ovaj projekat na najprestižnijim svetskim univerzitetima.

– Univerzitet u Mančesteru je značajan, jer su već radili na mikroalgama i imaju procese koji su već ustanovljeni – kaže ona.

Objašnjava da će mladi srpski naučnici sarađivati sa stručnjacima iz Mančestera, “da bi povećali procenat masti i biomasu algi”.

 

– To je nešto novo, oni to nisu uspeli. Time ćemo se mi baviti tri godine, a idemo tamo kako bi nam oni pokazali sam taj početak. Na kraju, cilj projekta je da se smanji cena biodizela.

Direktor projekta u Srbiji Ivan Spasojević, kaže za Tanjug da istraživanje koje je povereno srpskom timu (“Radiacioni hormezis u službi povećanja prinosa biomase iz mikroalgi”) NATO finansira sa 400 hiljada evra, i on počinje sledeće nedelje. Cilj istraživanja je “ugojiti” alge iz kojih će se zatim izdvajati masti.

Upravo masti, kaže, osnov su za dobijanje biodizela čija je trenutna cena na svetskom tržištu između 4,5 i 5 dolara po galonu.

– Očekujemo da povećamo biomasu algi za 50 odsto što bi na kraju trebalo da dovede do smanjenja cene biodizela na svetskom tržištu za 20 odsto – kaže Spasojević.

On navodi da je biodizel trenutno duplo skuplji od dizela te da je cilj njegovog tima da se snizi cena tog goriva u svetu.

– Ključna stvar za formiranje cene biodizela od algi su biološki parametri algi, a mi upravo njih pokušavamo da poboljšamo”, objašnjava vođa projekata i kaže da u formiranju cene biogoriva u svetu, uzgoj algi sada čini 70 odsto cene.

Izlaganjem aligi visokom intenzitetu svetlosti, “stresiranju”, kako kaže Spasojević, alga reagujući na stres niskog intenziteta počinje da se goji i proizvodi masti koje su osnov za stvaranje biogoriva.

On objašnjava da je biomasa iz mikroalgi jedini održivi izvor za proizvodnju biodizela koji mogu koristiti svi motori sa unutrašnjim sagorevanjem.

– Problem je u tome što alge ne prave dovoljno masti, ali mi imamo način da to ubrzamo – kaže Spasojević, ali ne otkriva sve “tajne” postupka. Siguran je da je reč o revolucionarnom projektu u svetskim okvirima.

“Dok cena dizela osciluje i zavisi od geoploitičke situacije u svetu, cena biodizela u svetu polako pada, a mi planiramo da ubrzamo taj pad”, kaže Spasojević i napominje da biodizel iz algi može da se “kuva” na bilo kom mestu, jer je receptura “jednostavna”.

Srbija, smatra on, sama može da proizvede količine dovoljne za osnovne potrebe i može da smanji troškove koji su vezani za uvoz ovog goriva.

Naša zemlja, pojašnjava Spasojević, ima Strategiju primene obnovljivih izvora energije, koja do 2020. godine treba da iznosi 27 procenata od ukupne proizvodnje energije, a ovim projektom, ističe, Institut će ovom cilju značajno doprineti.

– Možete da proizvodite biodizel iz algi bilo gde. Na neobradivim zemljištima, na krovovima zgrada, a sve to povećava energetske kapacitete naše zemlje – kaže.

Ali, napominje, krajnji globalni cilj je da se izgradnjom bioreaktora u Srbij, ali i u mnogim zemljama sveta, doprinese čisćenju “arterija” planete.

Od novca koji im je dodeljen, objašnjava Spasojević, biće plaćene stipendije, oprema u vrednosti od 150 hiljada evra koja ostaje u vlasništvu Instituta, potrošni materijal, ali ono sa čime Institut muči muku je, prostor za rad.

 

– Nalazimo se u jako ograničenom prostoru. Moj odsek ima 210 kvadrata i u njemu rade 33 istraživača, a sam Institut se inače nalazi na pet lokacija u Beogradu, što dodatno otežava rad – navodi on.

Ali, kaže, da će istraživači raditi i danju i noću da završe projekat i u sadašnjim uslovima i nada se da će država prepoznati važnost Instituta i projekta na kojem rade.

(Dijaspora.news/tanjung)