Kako su srpskom geniju u Americi provalili u kuću i pokrali mu izume

Vraćamo se vek unazad, u grad Jonkers u državi Njujork…

Pre 115. godina, ugledni “Njujork tajms” je pisao o neobičnom slučaju srpskog naučnika Mihajla Pupina (1854-1935).

Dom slabnog srpskog naučnika, pronalazača, počasnog konzula Srbije u Sad, dobitnika Pulicerove nagrade (1924) bio je opljačkan, a policija je odmah primetila da meta provale nije bila obična krađa, već nacrti električnih izuma koje je Pupin, inače profesor na Kolumbija univerzitetu u to vreme, napravio.

“Tajms” je pisao o Pupinu kao o čoveku koji je “izmislio kako preneti ljudski glas uz pomoć telefonskog kabla preko okeana i natrag”.

– Pupin je, takođe, napravio mnoge izume, važnije od telefonske žice. On i njegova porodica su trenutno u državi Konektikat gde imaju farmu. Kuća je bila zatvorena celog leta, a nameštaj je prekriven najlon kesama. Prema izveštaju policije, kuća je totalno razmontirana, ali ništa nije odneto, iako je sve bilo na “izvol’te” – piše u tekstu.

Printskrin: The New York Times archive

– Na provalu se sumnjalo tako što je komšija primetio da su vrata otvorena, ali da se iznutra ne čuje ništa. Odlučio je da proveri šta se dešava i pozvao policiju.

– Reagovao je i polubrat Pupina, Frederik Heket, koji je sa policijom obišao kuću i video da je sve izvrnuto, čak i fijoke, koje su bile na podu, prazne, bačene. Lopovi čak nisu odneli ni skupoceni nakit, koji su u besu ostavili na vrhu komode. Gospodin Heket je sa sigurnošću rekao da može da potvrdi da ništa iz kuće nije nestalo – pisalo je u ovom simpatičnom tekstu koji se umnogome razlikovao u odnosu na današnje novinarstvo.

Na kraju, autor je zaključio:

– Policija je prvo pomislila da su neki dečaci upali u kuću, ali čak bi i oni uzeli nešto. Teorija da su provaljivači tražili neke Pupinove papire su prihvaćene od policije kao zvaničan razlog upada.

Dijaspora.news / telegraf.rs