Hrvati se opijaju, lome čaše i luduju uz srpske narodnjake: Evo zbog čega!

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

U Hrvatskoj ne proizvodimo ništa ‘čašu razbijam, ruke su mi krvave’

Mladi Hrvati sve češće pod izlaskom podrazumevaju odlaske u narodnjačke klubove i čini se (šta god neki mislili) da je to trend koji neće tako brzo nestati.

Na narodnjake idu svi, čak i bez obzira na muzički ukus, a novinarka HRT-ove emisije “Oči u oči” odlučila je da proveri šta je to što mlade privlači u narodnjačke klubove.

– Sve moje prijateljice i ja svaki vikend idemo na narodnjake. Ako idemo u grad, idemo na narodnjake. Nisu to samo narodnjaci, ima tu i hrvatske muzike. Sve je to balkanska muzika, nije to samo razbijanje čaša o pod i opijanje, kako ljudi zamišljaju – opisuju dve devojke koje je novinarka srela ispred jednog popularnog zagrebačkog narodnjačkog kluba koji je svaki vikend pun.

Osim domaćih, narodnjaci privlače i turiste.

– Lepo je jer je melodija slična turskoj muzici. Mojim prijateljima iz Južne Amerike i Španije je možda teže uloviti plesni korak, ali meni je lako. Volim taj ritam. Možda ne razumem reči, ali uživam u muzici. Naravno, tu su i prekrasne Hrvatice – opisuje jedan dečko koji je u Zagreb došao iz Turske i za izlazak odabrao narodnjački klub.

Iako su narodnjaci postali sveprisutan deo urbane kulture, Paolo Sfeci iz Hrvatske muzičke unije ipak ne misli da su postali deo “mainstream” kulture, već smatra da su i dalje deo “undergrounda”.

– U Hrvatskoj jednostavno nije proizvedeno nešto što bi bio pandan tom tipu muzike. Imamo melanholične klape, tamburaše, ali ne proizvodimo ništa ‘čašu razbijam, ruke su mi krvave’ – kaže on.

Međutim, muzički kritičar Anđelo Jurkas smatra da su narodnjaci postali deo sveopšte kulture i da su tu već dugo.

– Narodna muzika je bliska ljudima ovog podneblja, to nije nešto čega se treba stideti. Mislim da je veći problem u onima koji se bune pa jauču i kukaju jer se sve svodi na onaj klasični hrvatski internet revolucionarizam. Ako hoćeš reći da ti fali roka, izvoli, radi nešto po tom pitanju – kaže on.

Čitavu ovu temu prokomentarisala je i Vesna Vitas koja narodnjake peva već 30 godina.

– Narodna muzika, odnosno turbo folk više nije onaj narodnjak koji su naši roditelji pre slušali i koje sam ja pre pevala. Danas su moderniji narodnjaci, to znači da na jednom aranžmanu radi po pet, šest izvrsnih muzičara, to su ljudi koji su fakultetski obrazovani. Danas me ne nazivaju cajkuša, niti pevaljka. Danas sam Vesna koja peva u klubu – kaže Vesna Vitas.

Ona tvrdi i da više nije “sramota” biti “kafanska pevačica”, kao što je to nekad bilo.

Koliko su narodnjaci postali popularni govori činjenica da ih slušaju i deca. Devetogodišnja Uma Mitrović kaže da voli narodnu muziku zbog ritma. Na rođendanima je počela da sluša Severinu i preko YouTubea je otkrila i ostalu muziku takve vrste.

– Stihovi nekad znaju biti dobri, a nekad loši. Loši su ako nemaju smisla, a dobri su ako ostanu u glavi i to pevušiš ceo dan – kaže Uma čiji ukus u muzici ponekad i naljuti njenu majku koja joj zbog toga brani pristup kompjuteru. “Poslušam je, ali nekad slušam u tajnosti”, priznala je učenica četvrtog razreda osnovne škole.

(dijaspora.news/Telegraf.rs)