Deda Pera već 18 godina živi sam u selu koje zove “čekaonica smrti”: Prođe nekoliko dana pre nego što čuje ljudski glas (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

U sela u Lici uglavnom su se vratili starci.

Petar Šijan (77) jedini je meštanin u ličkom selu Prljevo, u koje se vratio pre 18 godina. Čuva ovce i koze i prima poljoprivrednu penziju od koje, kako je rekao, ne može da se živi.

U mnogim ličkim selima u kojima su pre rata živeli Srbi život se ugasio. U onima u kojima još ima života ostalo je po nekoliko ljudi koji se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Sela u Lici, u koja su se vratili uglavnom starci, postala su čekaonice smrti.

U nekoliko sela ostao je samo po jedan stanovnik. U selu Prljevo Petar Šijan (77) već godinama živi sam, a prođe puno dana pre nego što čuje ljudski glas i sa nekim razmeni po koju reč.

– Najteže je u zimskim mesecima, kada uopšte nema ljudi – rekao je Šijan za RTS.

On se u Prljevo vratio 2000. godine, pre toga živeo je u Odžacima.

– Kada sam se vratio, ovde me ništa nije dočekalo. Kuća i svi objekti bili su spaljeni. Sve sam sam obnovio – rekao je on.

Šijan je rekao kako je krenuo od nule i nije imao ničiju pomoć.

– Jedino mi je pomagala naša savetnica, ostali su bili negativni. Ovde nisam dobio niti jedno pile – istakao je Šijan.

Kuća, koju je obnovio, najstarija je u selu i napravljena je pre 280 godina. Sve je, kako je ispričao, uradio svojim rukama.

Jedini meštanin u selu ima 5 koza i 23 ovce, a prima i poljoprivrednu penziju.

– 850 kuna imam penziju i od nje se ne može živeti – dodao je on.

Dan provodi tako što pusti živozinje, a uveče loži vatru i sprema večeru, mada je, kako je rekao dosta lošeg zdravlja.

Imao je manje od 60 godina kada se vratio u selo.

– Nedostaju mi ljudi, narod koji je ovde živeo, rasturio se – rekao je on.

(dijaspora.news/telegraf.rs)