All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

BESKRAJNO ZAHVALNA: Baka Živka iz dijaspore dobila tople čizme i hranu

Oni koji imaju veliko srce, lako mogu da usreće one koji imaju najskromnije želje. To se po ko zna koji put pokazalo i na primeru uboge starice Živke Popović iz potkopaoničkog sela Tmava kod Kuršumlije, kojoj su tokom proteklih nedelja stizali darovi naših plemenitih čitalaca.

Staricu koja već uveliko živi devetu deceniju života obradovali smo tako u ime Ane iz Kanbere, koja je baki Živki poslala 300 dolara, kao i Mirjane i Ostoje Debeljak iz Gorselfingena u Nemačkoj koji su, kao i mnogo puta do sada, starici poslali 120 evra, pišu vesti-online.

Pošto su njeni dobrotvori zamolili da se baki Živki od dela novca kupi dosta hrane, toplu odeću i obuću kako bi bezbrižno provela zimu, to je naša ekipa imala poseban zadatak.

Kako je želja naših čitalaca poput zapovesti, tako je i učinjeno.

I sada, dok pišemo ove redove, gotovo je nemoguće rečima prepričati koliko su svi pokloni obradovali baku Živku, a posebno kada je među njima ugledala tople naložne gumene čizme.

Tako mali poklon, a toliko radosti. Sa neskrivenim ushićenjem primila je sve darove iz daleka.

– Kao da ste znali da o ovakvim čizmama sanjam već nekoliko zima. Do sada sam po drva, po snegu, morala u papučama ili gumenim opancima, ili samo u vunenim čarapama i noge su mi uvek bile mokre. Ovako, skoro ste mi kupili dovoljno drva, platili čoveku da mi ih istruže, pocepa i prinese gotovo do samih vrata, doneli ste mi dovoljno brašna, soli, šećera, kafe, raznoraznih začina… Ma, svega i svačega, a sada imam čizme i topli veš i što se mene tiče zima može da počne. Ma i sneg može da padne, ali ne pre nego što sigurno stignete svojim kućama jer je ovo kraj u kojem se za tren krene mećava – ističe baka Živka koja ni u jednom trenutku nije ispustila iz ruku čizme, ali i brižno u nedra smestivši i preostali novac.

Kao da se plašila da će joj nekim čudom nestati.

Kada je sama, kaže starica, u glavi smisli sve najlepše reči, kako bi se zahvalila našim ljudima iz sveta koji brinu o njoj i bez kojih bi joj bilo još teže nego što joj je.

Ali, kada to treba i da kaže nekako se zbuni i samo zaćuti.

– Jeste, baš je tako. Eto, sve nešto biram reči da se zahvalim svim tim dobrim dušama, ali pismena sam tek toliko da se potpišem krstićem, neuka sam i ne umem, ali da umem, toliko bih im lepih reči rekla. Međutim, nikako da se setim tih lepih reči koje sam smislila – poručila je smeteno baka Živka, kojoj smo posle mnogo vremena videli i osmeh na licu.

Iako baka Živka ne može rečima da opiše šta joj je na srcu, sigurni smo da će njenu iskrenu zahvalnost i ljubav osetiti, bar kroz ove redove, svi oni koji su joj pomogli da prvi put od kada postoji njena kuća bude uvedena struja, da ne gladuje i ne smrzava se, ali i da više ne pešači i po nekoliko sati do Kuršumlije kada ide kod lekara. “Vesti” se, takođe, zahvaljuju na ukazanom poverenju i podršci.

 

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana.

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

IZDVAJAMO

To Top