Dečak na braniku otadžbine

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

U opštini Brod na severu Republike Srpske na Dan boraca RS, 14. februara, prikazan je dokumentarni film “Spomenko na vječnoj straži”. Reč je o Spomenku Gostiću sa Ozrena, najmlađem vojniku Vojske Republike Srpske u odbrambeno-otadžbinskom ratu.

On je imao samo 14 godina kada je 20. marta 1993. godine poginuo u rodnom selu Jovići na Ozrenu posle granatiranja muslimanskih snaga. U ratu su mu poginule majka i baka. Prišao je Vojsci Republike Srpske i mnogo starijim od sebe pokazao kako se bori za slobodu i čast otadžbine.

Konjskom zapregom razvozio je hranu borcima na liniji odbrane, ali i spasavao i izvlačio ranjenike i mrtve saborce. I sam je bio dva puta ranjavan tokom rata na Ozrenu. Za sve što je učinio u ratu, posthumno je odlikovan Ordenom zasluga za narod.

Režiser dokumentarnog filma “Spomenko na vječnoj straži” Milenko Savić je u obraćanju prisutnima posle projekcije filma objasnio nekoliko detalja vezanih za ovaj poduhvat.

– Spomenko Gostić je bio prerano sazreli i odrasli dečak kome je rat otrgnuo bezbrižno detinjstvo. Do sada smo imali 35 prikazivanja ovog filma u kome nema nijedne ružne reči na račun bilo koga niti optužbe, jer ovo je priča o ljubavi jednog dečaka prema svom narodu. Ovo nije komercijalni film i na njegovom dosadašnjem prikazivanju nije prodata nijedna karta. Ipak, zahvaljujući dobrim ljudima, uspeli smo da obnovimo spomenik Spomenku Gostiću u selu Jovići na Ozrenu koje je sada u Federaciji BiH – istakao je Milenko Savić i dodao da ima inicijativa da se u Republici Srpskoj po Spomenku Gostiću daju imena ulica, trgova, škola.

U filmu govore njegovi meštani, saborci i kum koji je njegov vršnjak. Za sve njih Spomenko je dete Ozrena i mladi heroj kome je podignut spomenik u Doboju ispred pravoslavne crkve. Zanimljivo je da je bilo više pokušaja da Spomenka Gostića nagovore da napusti ratište i ode tamo gde je sigurno i mirno, ali on je sve to odbijao govoreći da će tek kada dođu sloboda i mir na Ozren početi da planira budućnost.

Kada je preko televizije u ratno vreme video dečaka Spomenka Gostića i čuo kako govori, iz Pariza je jedan naš čovek došao na Ozren i predložio mu da ga iz ratnog pakla vodi u glavni grad Francuske. Bez mnogo razmišljanja Spomenko se zahvalio na ponudi, ali nije prihvatio da napusti saborce i Ozren.

U jednom razgovoru s novinarima on je uputio poruku svojim saborcima da se drže hrabro, da ne beže od linije i da se bore kako treba. Te reči maloletnog dečaka mnogima su odjeknule kao preporuka, ali i zavet svima koji su na braniku otadžbine.