All for Joomla All for Webmasters
Srbija

U svetu mole za ovakav “zatvor”, dok Srbi beže od rada glavom bez obzira

Iako veoma popularan u svetu, društveno koristan rad kao alternativa zatvorskoj kazni u Srbiji je i dalje nepoželjan. Građani se pre odlučuju da kazne plate ili je odsluže u zatvoru. I Zakon o bezbednosti saobraćaja predviđa rad u javnom interesu, ali u Prekršajnom sudu kažu da je broj onih koji su ga prihvatili zanemraljiv.

Tek izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja iz ove godine daju mogućnost prekršiocima da, umesto da odu u zatvor, kaznu odsluže društveno korisnim radom ali, samo u slučaju da su kažnjeni zbog nasilničke vožnje.

– Kaznom zatvora od 30 do 60 dana i novčanom kaznom u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara ili kaznom rada u javnom interesu u trajanju od 240 do 360 sati i novčanom kaznom u iznosu od 120.000 do 140.000 dinara kazniće se vozač za nasilničku vožnju. Ukoliko je vozač, prilikom nasilničke vožnje, prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, kazniće se kaznom zatvora od 45 do 60 dana i novčanom kaznom u iznosu od 130.000 do 150.000 dinara ili kaznom rada u javnom interesu, u trajanju od 300 do 360 sati i novčanom kaznom u iznosu od 130.000 do 150.000 dinara – stoji u Zakonu o bezbednosti saobraćaja, član 329.

Da bi, umesto u zatvoru, kaznu odslužio čisteći ulice ili starajući se o starim i bolesnim licima,okrivljenim ta mogućnost mora da bude ponuđena i da je prihvati. Ipak, podaci kažu da to uradi samo jedan procenat njih. Prekršajni sud u Beogradu je, za nasilničku vožnju, samo jednu osobu kaznio sa 280 sati rada u javnom interesu.

Srbi radije idu u zatvor, nego da rade, Foto: Telegraf

– Mislim da je i dalje psihologija veoma zastupljena u narodu da je mnogo manje sramota otići u zatvor pa će neko od porodice gde ste reći da ste na službenom putu ili negde drugde, nego da vas neko od familije i prijatelja vidi da čistite Kalimegdan, hipodrom, Adu Ciganliju ili slično – objašnjava predsednik Prekršajnog suda Milan Marinović.

Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da je kazna u javnom interesu dobra ukoliko izvršenje te kazne utiče na prekršioca da ne ponovi prekršaj.

– Konkretno kada su u pitanju teški prekršaji protiv bezbednosti saobraćaja, kazne bi trebalo da se sprovode u urgentnim centrima u zavodima za rehabilitaciju, tamo gde će prekršioci videti teške posledice saobraćajnih nezgoda. Dakle, cilj je da posle izvršene kazne prekršilac kaže ne pada mi na pamet da se više ovako ponašam – ističe Okanović.

Sedam od deset osuđenih na Zapadu prihvati društveno koristan rad. Dok je u Srbiji moguće odraditi osam sati kazne dnevno, Hrvatska je svojim građanima dozvolila samo dva.

(dijaspora.news/telegraf.rs)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top