All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

ISPOVEST SRPKINJE KOJA SE PORODILA U ŠVAJCARSKOJ: Ono što sam tamo DOŽIVELA neću NIKAD DA ZABORAVIM!

Naslušala sam se priča i priča o strašnim iskustvima porodilja u Srbiji, pa kada sam saznala da sam u drugom stanju, dugo sam se dvoumila da li da ostanem u svojoj rodnoj zemlji, ili odem „preko“ i na svet donesem svog divnog dečaka.

 

Koliko god sam se trudila da se „nateram“ da se porodim ovde, strah od nepoznatog bio je jači – u šestom mesecu sam se spakovala i otišla kod mame u Švajcarsku.

Suprug je ostao u Srbiji još neko vreme, a dogovor je bio da dođe za mnom u Lugano kada se porođaj približi. Uživala sam ta dva i po meseca u Luganu, navikavala se na predivan i naizgled lak, ali svakako uređen način života. Za to mi i nije trebalo mnogo vremena – znate kako se kaže, na dobre stvari čovek se lako navikne.

Mogu slobodno da kažem da su ti moji trudnički dani bili jedni od najlepših u mom životu – lepo je znati da živiš u uređenom sistemu koji brine o svima, da si bezbedan na ulici i bilo gde da kročiš, da nema neizvesnosti i straha…

 

Dok nisam saznala da me suprug u Beogradu vara. Sve vreme moje trudnoće, čak i dok sam bila u Srbiji. Navodno, hteo je da me ostavi, ali smo baš tada saznali da ćemo postati roditelji, pa se „naterao“ da ostane sa mnom zbog deteta. Čim sam saznala, objasnila sam mu da ne mora ništa.

I tako sam ostala sama sa bebom koja je trebalo da se rodi svakog dana, daleko od zemlje, daleko od prijatelja… Mama je bila uz mene konstantno i zaista se trudila da nadomesti sve što mi je nedostajalo.

Tako sam se, tog 15. septembra 2014. porodila Švajcarskoj. To je bilo najlepše iskustvo! Pre svega, trenutak i osećaj kada sam ugledala svog mališana, a posebno što je u Švajcarskoj dozvoljeno da otac, u mom slučaju član porodice, prisustvuje porođaju.

 

I dok sam prestravljena ležala na stolu, spremna da me „raščereče“, nasmejane i ljupke babice su mi ispunjavale svaku želju, bile su više nego prijatne.

U mojoj sobi su, nakon porođaja koji je protekao lagano i bzo, dodali još jedan krevet da mama spava sa mnom. Tih dana sam shvatila koliko su stručni, profesionalni i perfektni, u svakom smislu. Tih nekoliko dana koje sam provela u bolnici, imala sam osećaj da sam u luksuznom hotelu!

Posle porođaja sam dobila predivan ručak, čak i bezalkoholni šampanjac da mama i ja nazdravimo! Leo danas ima dve godine, i predivan je dečak.

 

Ostali smo u Luganu, ja sam radila razne poslove kako bih nam obezbedila sredstva za život, a onda je jedna mamina prijateljica pomogla da se zaposlim u struci – kao frizerka u salonu koji drži čovek sa naših prostora.

Srećna sam, ispunjena i nikada nisam zažalila što sam otišla iz Srbije – iako je bilo neplanirano, to je najbolja odluka koju sam ikada donela!

Što se tiče bivšeg muža, nije mi se više javio. Dete nije želeo da upozna. Čula sam da je ponovo oženjen, i da ponovo vara…

 

Ja sam srećna, da srećnija ne mogu biti. Nisam zaljubljena, ali verujem da će i za to doći vreme, kada bude trebalo da se desi.

Moj savet budućim roditeljima je jasan: idite, ukoliko imate mogućnosti, postanite roditelji u nekoj razvijenoj, evropskoj zemlji! Naravno, vratite se u Srbiju ako želite nakon toga! Možda se i ja vratim jednog dana, nikad se ne zna…

(Dijaspora.news/beograd.in)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top