All for Joomla All for Webmasters
Biznis

ALEKSANDRU JE CRNA GORA “OBEĆANA ZEMLJA”: Sve što je radio na kruzeru je bila PRIPREMA za POSAO SNOVA u Herceg Novom

„Plovio sam po celom svetu, od Aljaske do Tasmanije i doživeo mnogo toga, ali kada sam video nju kako se penje na brod, osetio sam nešto što nikada ranije nisam.“

Sve je stvar ambicije i toga kako vidiš sebe u budućnosti – kaže nam mladić koji je jednog dana rešio da promeni svoj život za 180 stepeni

Iako zvuči kao početak „Titanika“, ovo je zapravo samo jedan od upečatljivih trenutaka u životu Aleksandra Dukića (30), bivšeg reprezentativca Srbije u biciklizmu.

Mladića koji je osvojio preko 50 medalja, a onda je u 23-oj godini rešio da sve okrene za 180 stepeni.

Svoj dvotočkaš je zamenio kruzerom i iz te odluke izvukao samo najbolje.

Aleksandar skromno kaže da je posao na kruzeru dobio zahvaljujući dobrom znanju engleskog, španskog i ruskog. Počeo je od najniže pozicije u restoranu, ali je ubrzo postao supervizor za hranu i piće.

To je imalo svoje prednosti, ali i mane.

– Na kruzeru je bilo onako kako sam i čuo, ali ne onako kako sam očekivao. Nije da nije valjalo, naprotiv, sve je dosta organizovano i uređeno. Moj šok je u tome što su zasposleni na brodu 24 sata pod nečijom kontrolom.

Takođe, kao supervizor sam imao platu od 4.000 dolara, a kao konobar zarađivao sam više zbog bakšiša – priča Aleksandar iskreno.

Dodaje ipak da sama pozicija donosi dosta beneficija u tom društvu i da život postaje dosta kvalitetniji sa višim rangom. A otkriva nam i kakvi su ljudi koji odlaze da zarade na brodu.

– Po mom skromnom mišljenju, to je skupina ljudi koji su došli da se zabave, zarade i edukuju. Svako, naravno, iz svojih razloga. Mladi rade oko 13 sati dnevno, posle toga se druže u baru, a kasnije završavaju po sobama – opisuje nam kroz osmeh.

aleksandar
Foto: privatna arhiva

Dodaje da se ceo život dešava na kruzeru jer, čak i kad je brod u luci, zaposleni najčešće nemaju vremena da idu napolje.

– Ipak, ja nisam tako lako mogao izbrisati stare navike, pa sam svaki sekund slobodnog vremena koristio da vozim bicikl po celom svetu.

Plovio je dve i po godine, a na početku poslednje ture, jedna posebna Ukrajinka ukrala mu je srce.

– Kruzeri su mesto zabave za mlade ljude, ali kada sam video Juliju kako se ukrcava na brod, imao sam neki drugi osećaj. Ubrzo smo postali bliski i brodski život počeo je da nas guši, pa smo napustili kompaniju.

Za razliku od mnogih koji na kruzer odlaze samo da bi na brzinu zaradili, i taj novac još brže potrošili ni na šta, Aleksandar je pametnije uložio u budućnost.

– Sve je stvar ambicije. Mislim da su iskustvo i disciplina koje sam stekao radeći na brodu, presudili da sada budem na rukovodećoj poziciji. Supruga i ja smo posle kruzera planirali put za Ameriku. Čak smo uplatili i avans za apartman u Njujorku, ali smo pre toga otišli na odmor u Crnu Goru i tu ostali.

Upoznali su lokalnog biznismena koji im je dao životnu priliku za saradnju. Naravno, njihova biografija i iskustvo koje nose sa broda odigrali su veliku ulogu u realizaciji ovog angažmana.

– Julija i ja smo se prvo preselili u Tivat gde smo dobili priliku da rukovodimo prestižnim italijanskim restoranom, a ove sezone smo prihvatili još veći izazov istog vlasnika – da vodimo ugostiteljski kompleks u Herceg Novom. Pre nekoliko danas smo za taj restoran dobili pet zvezdica od vlade Crne Gore – ponosan je Aleksandar.

Iako su zadovoljni trenutnim statusom i poslom, kaže nam da razmišljaju o pokretanju nekog svog biznisa jednog dana.

 

(dijaspora.news/telegraf.rs)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top