U obilasku Kikinde i njene okoline, začudo, mogli smo da primetimo stotine starih vojvođanskih kuća. Jedinstvene u svom arhitektonskom obliku, izduženog pravougaonog oblika, sa velikom „ajnfort“ kapijom i gangom-tremom, stoje još uvek.
U„Ušorena sela“ sa „kućama na lakat“ gde još uvek sa „ajnfort“ –kapije imate pogled na ceo sokak jedinstvena je slika na severu Banata u kojem već vekovima žive stare „švapske „ ili „panonsko-vojvođanske“ kuće.
U obilasku Kikinde i njene okoline, začudo, mogli smo da primetimo stotine starih vojvođanskih kuća. Jedinstvene u svom arhitektonskom obliku, izduženog pravougaonog oblika, sa velikom „ajnfort“ kapijom i gangom-tremom, stoje još uvek.
Okrljenih fasada, neke po malo razrušene, dok je većina zadržala svoj prvobitni oblik, prava su dragocenost u ovom delu Vojvodine.Pored njih se prolazi kao pored ruševina, a kakva su dragocenost arhitekture, jasno je jer se takve kuće više ne prave.
Bake na sokaku; Foto: Telegraf
Tipične panonsko-vojvođanske kuće uočila sam u Kikindi i okolnim selima- Nakovu, Banatskom Velikom Selu, Novim Kozarcima , Ruskom Selu, Bašaidu, Mokrinu, Sajanu, Iđošu. Svako selo sačuvalo je po nekoliko desetina, pa i stotina ovakvih kuća.
Hodnik u panonskoj kući; Foto: Telegraf
Kako istorija beleži u 18. veku Banat je bio retko naseljen. Isušivanje močvara i bara, omogućilo je stavaranje boljih uslova za život. Naseljavanje, organizacija novih naselja, rekonstrukcija postojećih naselja i izgradnja objekata se sprovodi planski. Promena načina života starosedelaca, dolazak kolonijalnog stanovništva, primena i poštovanje pravila u planiranju naselja, formiranje ortogonalne ulične mreže, podela naseljana blokove, parcele pravilnog pravougaonog oblika, sve je to doprinelo do nastanka posebnog arhitektonskog tipa kuće u 19. veku, panonsko- vojvođanske.
Deda Jova živi u staroj panonskoj kući; Foto: Telegraf
PANONSKO-VOJVOĐANSKA KUĆA GRADILA SE NA BRAZDI
Tipična panonsko vojvođanska kuća gradi se od ulice prema unutrašnjosti parcele i postavlja na „brazdu“ – liniju prema parceli suseda. Zato se još naziva i uzdužna kuća.
Kapija ili ajnfort; Foto: Telegraf
– Glavna fasada kuće okrenuta je prema dvorištu, a zabat prema uličnom frontu. Krov kuće je strmi dvovodni i prema dvorištu natkriva prolaz sa stubovima koji predstavlja podužni trem. Trem se pruža celom dužinom kuće i naziva „gang“ – gonk. Organizacija prostorija je takva, da je u centralnom delu kuhinja sa ognjištem, u koju se ulazi preko trema, a iz kuhinje levo i desno u dve sobe. U sobama su se nalazile zidane peći koje su se ložile iz kuhinje.Soba na regulacionoj liniji je bila gostinska i imala dva ili tri prozpora prema ulici i dva mala otvora na kalkanu. Druga soba prema dvorištu je bila veća i u njoj je živela porodica. Ovakva panonsko-vojvođanska kuća je trodelna kuća, a njena prvobitna verzija je dvodelna kuća koju čine kuhinja i jedna soba- objasnila je za portal Telegraf.rs, Jelena Pantelić, diplomirani inženjer pejzažne arhitekture.
Kapija obrasla puzavicom; Foto: Telegraf
Za izgradnju ovakvih kuća se koristio građevinski materijal podneblja. Kuće su se gradile od naboja,blata, pleve i ćerpiča, a pokrivale trskom i rogozom. Trska i rogoz imale su dobra izolaciona svojstva i obezbeđivale povoljne uslove za čuvanje poljoprivrednih proizvoda na tavanu, koji se za to koristi.
Panonska kuća; Foto: Telegraf
– Vremenom se dograđuju pomoćne prostorije u produžetku, kao i dodatne sobe koje nastaju zatvarnjem delova trema. U narednom periodu jednu sobu prema ulici zamenjuju dve. Zabatna fasada se dekorativno obrađuje, uvode plastični elementi, zabatni venac, menja kolorit objekta, formira istureno podnožje – sokla. Prelazi se na izgradnju čvrstim materijalom, trsku i rogoz zamenjuje crep, a otvoreno ognjište u kuhinji zidani štednjak – ispričala nam je Jelena Pantelić.
Kuća u Banatu; Foto: Telegraf
ŠVAPSKE KUĆE BILE SU SIMBOL PRESTIŽA ZA VREME AUSTROUGARSKE
Švapske kuće se često danas pominju u ovom delu Banata, a značajne su jer su predstavljale veliki napredak u tadašnjem vremenu:
– Građene su u vreme austrijske carice Marije Terezije. To su planski i jednoobrazno građene kuće sa, obično, dve sobe koje su mogle biti patosane (do tada je pod u sobama bio zemljani) i nuz prostorijama, poprečno, dužom stranom na brazdi i zabatom prema ulici (staje su odeljene od kuće, građene u dvorištu). Bile su pokrivene crepom radi zaštite od požara, nisu imale ognjište , nego zidane štednjake – napisala je Biserka Iliješav “Perom, crtežom i fotografijem arhitekte” o švapskim kućama.
Stara švapska kuća; Foto: Telegraf
Švapske kuće su prepoznatljive po “zabatu” dekorisanom delu koje je obično bilo u znaku meseca, sunca, inicijalima vlasnika ili brojem koji je označavo godinu gradnje, što se i danas najčešće može videti.Prozori su obično ukrašeni motivima listova, cveća, a ovakva kuća je poznata kao langhaus ili udužna kuća.Tipična švapska kuća ostala je u Ulici Pere Segedinca u Kikindi i proglašena je za spomenik kulture.
Švapska kuća; Foto: Telegraf
U mnogim naseljima sam nalazila ovakve kuće, neke su izmenjene, dograđene, preuređene, ali i dalje žive.Generacije su stasale u njima, a danas njihova tržišna vrednost je na samom minimum .Mahom starije stanovništvo ostalo je da čuva svoju dedovinu,jer kako kažu:
Nigde nije lepo kao u svom sokaku, na svojoj verandi, klupi i kućerdi “na lakat”.
(dijaspora.news/telegraf.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.