All for Joomla All for Webmasters
Magazin

TOLIKO TOGA U SAMO TRI SLOVA Kako je nastala srpska omiljena uzrečica “BRE”

“Kako, uopšte, prevesti to malo, a tako značajno bre, na bilo koji svetski jezik? U njemu ima inata, ima prkosa, nežnosti i ležernosti, ima nečeg bundžijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog.”

Ovako je pisac i slikar Momo Kapor pisao o uzviku bre, rečci koja ima samo tri slova, a toliko mnogo značenja. Čini se da bi Srbima svakodnevna neformalna komunikacija gotovo bila nezamisliva bez uzvika bre – kako bismo se čudili, negodovali, zapovedili, naglasili ili pak žalili i tugovali bez da makar u svaku treću rečenicu ne ubacujemo “bre”?

– “Bre, ovo je čovek”, “Ne laži, bre”, “Ih, bre…”, “Bre, bre! Jadan narod…”

Primeri se mogu nizati unedogled, jer uzvik bre, toliko prirastao za srce srpskom narodu, utemeljio se u gotovo svaku rečeničnu konstrukciju. I dok stranci sležu ramenima i pokušavaju da prevedu bre na svoj jezik, ova rečca, višestruke upotrebe, odzvanja na sve strane.

Počeci

Dr Slobodan Novokmet i dr Ana Španović iz Instituta za srpski jezik SANU objašnjavaju za “Blic” da je uzvik bre prvi put zabeležen početkom 18. veka.

– Najranije potvrde ove reči su sa jugozapada, i to iz narodnih pesama južnog Primorja. Tako u bugaršticama iz Boke Kotorske već znaju za “bre!” sa osornom ili uvredljivom nijansom značenja, poput: “Ona mu je ufatila, bre, konja dobra”. U istom periodu se i u Dubrovniku javljaju oblici “bro” i “bri”, ali oni nemaju ovu notu, već služe za popunu stiha – priča dr Slobodan Novokmet.
“Bre je popunilo leksičku prazninu neophodnu za iskazivanje različitih značenjskih nijansi u govoru”, dr Slobodan Novokmet, Institut za srpski jezik SANU
Na Kosmetu se, kako čitamo kod Petra Skoka u Etimologijskom rječniku hrvatskoga ili srpskoga jezika, uzvik bre veže s ličnim imenom, poput “bre Radenko”, a isto tako i sa uzvikom more, u primeru “more bre”.

– Vuk Karadžić je ovu reč zabeležio u svom Rječniku kao interjectio (kratke, uzvične reči za izricanje komandi, emocija, upozorenja), odnosno kao imperandi sa primerima: “daj bre! kamo bre! ajde bre!”. Iako su najstariji primeri upotrebe u Rečniku SANU vezani za Vukove pripovetke, dakle za sredinu 19. veka, bre je već dugo pre toga bilo u jeziku – dodaje dr Ana Španović.

Rečca bre je balkanska reč nedovoljno jasnog porekla. Iako se tradicionalno tumači kao pozajmljenica iz turskog jezika, u nekim tumačenjima se spominje i kao balkanska reč grčkog porekla.

– Nalazimo je još u makedonskom i bugarskom jeziku, u istom obliku bre, u grčkom μπρέ, kao i u albanskom i turskom jeziku u formi bre. Međutim, treba imati u vidu činjenicu da i donjolužički jezik (kojim govore Lužički Srbi) ima reč “bra!” u sličnim upotrebama poput našeg bre, na primer źi bra! “idi, bre”, kaki bra? “kakav bre” – pojašnjavaju dr Novokmet i dr Španović.

A kako se na veoma sličan način i u srpskom, kao uzrečica, upotrebljava vokativ brate, i to ne samo u obraćanju nesrodnim muškim osobama, nego i ženskim, pa čak i domaćim životinjama (idi, brate, i slično), nameće se zaključak da su i naše bre i donjolužičko bra u stvari skraćene forme vokativa reči brat. Zanimljivo je da i u kurdskom jeziku postoji reč bre, takođe skraćeni vokativ imenice birā “brat”, odakle je možda i tursko bre.

– U svakom slučaju, ova zanimljiva srpskolužička podudarnost mogla bi nam kazivati nešto i o duhu familijarne uzajamnosti unutar jedne etničke grupe čiji su pripadnici, kako pretpostavljamo, sebe nazivali “drugovima, kompanjonima” – ističe dr Slobodan Novokmet.
“U Rečniku SANU zabeleženo je čak deset značenja reči bre. Od svih, najdominantnije je ono u vezi sa isticanjem”, dr Ana Španović, Institut za srpski jezik SANU
Značenje

– U Rečniku SANU zabeleženo je čak deset značenja reči bre koja se kvalifikuje kao uzvik. Od svih njih najdominantnije je ono u vezi sa isticanjem, naglašavanjem, snažnijim utvrđivanjem iskaza i tada je sinonimno s ama ili more, na primer: “Bre, kazaću ja njemu što mu još niko nije rekao” (primer iz Dramskih spisa Koste Trifkovića s kraja 19. veka) – priča dr Ana Španović.

Drugo učestalo značenje odnosi se na pojačavanje iskaza pri obraćanju s neodobravanjem, čak ljutnjom: “Bre, ne laži, crni Arapine!”.

– Druga značenja koja su potvrđena u Rečniku SANU pokazuju da se ovim uzvikom može iskazivati i čuđenje, poziv, zapovest (slično kao: hej, ded, hajde), opomena, pretnja, podsticanje, hrabrenje, žalost, prezir, prkos, odobravanje, divljenje, skretanje pažnje. Potvrđen je kod pisaca kao što su Glišić, Sremac, Stanković, Sterija, Jakšić – objašnjava dr Novokmet.

Interesantno je da su uglavnom u pitanju primeri kojima se ilustruje živ, neposredan, neretko afektivan govor književnih likova (A gde ti je rakija, bre!; Bre džukelo!; Sviri, bre!). Milan Šipka u svom članku “O uzvicima vala, more, bre” u knjizi Priče o rečima potvrđuje da se njime danas najčešće izražava pretnja, čuđenje ili podsticanje.

– Danas je bre u vezi sa razgovornim jezikom u svim krajevima Srbije i deo je živog, svakodnevnog govora koji obiluje različitim ekspresivnim rečima i izrazima. Nesumnjivo je da bre ima u sebi određene emotivne nijanse i da se njime izražava izvestan emotivan stav, bilo ljutnje ili odobravanja, kada nam nedostaje neka prikladnija reč za to – pričaju dr Španović i dr Novokmet.
Upravo na taj način uzvik bre u srpskom jeziku postaje “reč za sve”, univerzalna zamena za različite situacije i emotivna stanja koja se može upotrebiti na bilo kom mestu u rečenici, čak i kao reč praznog značenja koja služi za uspostavljanje komunikacije.

– Neki lingvisti je vide kao poštapalicu koja opterećuje i kvari govor, pogotovo u javnom obraćanju, te preporučuju njeno izbegavanje, pogotovo, kako je to napisao M. Šipka, u nastavi, u službenoj prepisci i slično – pojašnjava dr Ana Španović.

Bre, ama, more…

– Nije lako odgovoriti na pitanje zašto je bre toliko rašireno u srpskom jeziku, ali očigledno je popunilo nekakvu leksičku prazninu koja je bila neophodna jeziku za iskazivanje različitih značenjskih nijansi u živom govoru, pogotovo za skretanje pažnje, a to verovatno ima veze i sa našim mentalitetom, ali i lingvokulturološkom slikom – smatra dr Slobodan Novokmet.

Zanimljivo je, dodaje dr Španović, da reč bre izaziva interesovanje i nedoumice na društvenim mrežama, pa tako često u grupama za rešavanje jezičkih nedoumica na Fejsbuku može se naići na pitanja o poreklu i upotrebi ovog uzvika, sa pretpostavkama koje idu od onih da potiče od španskog hombre, do toga da je u pitanju turska reč za magarca.

– Za bre se interesuju i stranci koji uče srpski jezik, pogotovo što je njima teško objasniti kako se ova reč prevodi i u kojim kontekstima se koristi. U svakom jeziku ima takvih reči i izraza, koji nose u sebi neke posebne značenjske nijanse i služe ekspresivnom izražavanju, a za srpski su karakteristični upravo uzvici bre, ama, more, vala, kuku, lele – zaključuju naši sagovornici.

dijaspora.news/blic.rs

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

To Top