Tokom 10 meseci koje je proveo čekajući na smrtnu kaznu, Genadij Jakovitski mogao je samo da zna da li je dan ili noć na osnovu slabe svetlosti koja je dopirala kroz zaštitni poklopac na prozoru njegove ćelije, gde su sijalice bile upaljene čak i dok je spavao.
Bio je izolovan, bilo mu je zabranjeno bilo kakvo šetanje na otvorenom. Posete su bile strogo kontrolisane, a osim advokata, jednom bliskom rođaku je bilo dozvoljeno da ga vidi, jednom mesečno.
“Ostalo ti je još malo”
Kada bi stražari došli po njega on je uvek razmišljao o tome da li je konačno kraj, a stražari su mu govorili: “Ostalo ti je još malo vremena”. Prema rečima aktivista za ljudska prava, on je kao i mnogi drugi zatvorenici boravio u nehumanim uslovima.
Kada stražari dođu, ovi zatvorenici nikada ne znaju da li je to poslednji put. Dok zatvorenici u Belorusiji, jedinoj evropskoj državi sa smrtnom kaznom čekaju izvršenje najteže kazne, oni nikada ne znaju kada će se to desiti.
A kada se smrtna kazna izvrši, sve se čuva kao državna tajna.
Porodica za smrt saznala mesec dana kasnije
Jakovistki je osuđen zbog ubistva svog partnera nakon svađe i pijanstva, ali je ceo slučaj bio sumnjiv i svedoci su imali kontradiktorne izjave. Na kraju su ga osudili na smrtnu kaznu, a kao glavni dokaz su iskoristili činjenicu da je već bio osuđen na kaznu zbog jednog prethodnog ubistva. Njegovi advokati su se uzalud žalili i tražili preinačenje kazne, piše BBC
Smrtna kazna nad njim je izvršena u novembru 2016. godine kada je imao 49 godina, ali je njegova porodica za to saznala tek mesec dana kasnije kada joj je stiglo samo pismo iz zatvora i ništa više.
Proces se odvija u tajnosti
Često opisana kao “poslednja diktatura Evrope”, Belorusija je jedina zemlja u Evropi i bivšeg Sovjetskog Saveza koja i dalje koristi smrtnu kaznu, a taj proces se odvija pod velom tajne.
Egzekucije se vrše pucanjem u glavu. Zatvorenici se primoraju da kleknu i čuvari im vežu oči i zatim pucaju u njih. Javnost sazna za izvršenje tek nedeljama ili mesecima kasnije kada njihovi rođaci dobiju obaveštenje o egzekuciji.
Porodice ne dobijaju ni njihova tela, a mesto gde su sahranjeni ostaje državna tajna.
Tačan broj dosada izvršenih smrtnih kazni nije poznat: veruje se da je više od 300 egzekucija izvršeno od 1991. godine, kada je Belorusija postala nezavisna zemlja.
“Zatvorenici su već mrtvi”
Prema podacima “Amnesti Internešenela”, prošle godine su izvršena dva pogubljenja, a trenutno se smatra da najmanje šest muškaraca čeka smrtnu kaznu – prema zakonima Belorusije, žene ne mogu biti osuđene na smrt.
Oni koji su osuđeni – obično zbog ubistava sa otežavajućim okolnostima – drže se u jednoj od ćelija visokog obezbeđenja u podrumu Pritvornog centra 1, zatvora u nekadašnjem zamku Piščalauski iz 19. veka, koji se nalazi u centru Minska, glavnog grada Belorusije. Aktivistima i novinarima se retko odobrava pristup u ovaj zatvor.
Osuđenici se tretiraju kao da su već mrtvi.
Prema izveštaju aktivista grupe “Viasna”, zatvorenici preživljavaju razne vrste fizičkog i psihičkog mučenja i neljudski i degradirajući tretman.
Njima nije dozvoljeno da leže ili sede na krevetima izvan vremena predviđenog za spavanje, rekao je bivši čuvar zatvora.
Čak ne dobijaju redovno ni pisma koja im stignu od porodica.
Da li je moguće ukidanje smrtne kazne
Na referendumu 1996. godine, 80% Belorusa je bilo protiv ukidanja smrtne kazne. Rezultat nije priznat na međunarodnom nivou jer, kao i kod bilo kog drugog glasanja u Belorusiji, postojale su tvrdnje o velikim nepravilnostima.
Vlada predsednika Aleksandra Lukašenka, na vlasti od 1994. godine, još uvek koristi ovaj rezultat da bi opravdala svoju politiku.
U međuvremenu, jedna grupa u parlamentu sada raspravlja o tome šta se može učiniti, ali posmatrači kažu da može potrajati neko vreme pre nego što se išta promeni po pitanju smrtne kazne.
Do tada, Belorusija ostaje jedina evropska zemlja izvan Saveta Evrope, najvišeg posmatrača ljudskih prava na kontinentu.
– Na kraju će Belorusija morati da izabere način na koji će ukinuti smrtnu kaznu. Ona je na putu ka ukidanju i nadamo se da će se to desiti što pre – rekla je Tatjana Termačić iz Direkcije za ljudska prava i vladavinu prava Saveta Evrope.
Do tada Belorusija ostaje “crna mrlja” na kontinentu.
(dijaspora.news/blic.rs)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.