All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

Srbin dobitnik Pulicerove nagrade: Od svih ratišta najteže mi je bilo na Kosovu

BEOGRAD – Pulicerova nagrada mi prija, i žao mi je što je nisam dobio ranije, kada sam bio u finalu s nekim drugim fotografijama. Ali ovo priznanje neće promeniti ništa u mom životu i načinu rada. Uvek mi je sledeći zadatak najvažniji, fokusiran sam na to kako ću da uradim nove slike, jer je za mene nagrada svaka objavljenja fotografija, kaže, za “Novosti”, govori Goran Tomašević, fotoreporter agencije Rojters, koji je dobitnik ovogodišnje Pulicerove nagrade.

Rođeni Beograđanin, koji trenutno živi u Istanbulu, nagrađen je za “živopisnu i zapanjujuću vizuelnu priču o važnosti, očaju i tuzi migranata dok su putovali u SAD iz Centralne i Južne Amerike”. On je jedini Srbin koji je dobio ovo prestižno priznanje.

Dva puta se Goran Tomašević vraćao na tlo Latinske Amerike kako bi kroz objektiv prikazao tamnošnje društvo, gde droga vodi glavnu reč.

FOTO: Printscreen/Youtube/RTS

U junu prošle godine prvi put je otišao u Meksiko i Honduras, gde je, seća se, ubeđivao kriminalce da pristanu na fotografisanje, što nije bilo nimalo lako. Međutim, nije bio zadovoljan radom, pa se u avgustu vratio ponovo.

“Nagrađenu fotografiju napravio sam letos u gradu San Pedro Sula u Hondurasu, posle obračuna dveju rivalskih bandi koje ratuju zbog teritorije za prodaju kokaina”, kaže Tomašević.

“Došao sam na uviđaj, policija je već bila prisutna. Počeo sam da fotografišem, i u jednom trenutku taj petao je prošao ispred objektiva i ispred ubijenog momka. Tamo su ubistva svakodnevna, i onaj ko tamo nije bio i ne zna koliko je opasno”.

Nagledao se Tomašević jezivih scena, ne samo u Latinskoj Americi, već u Avganistanu, Siriji, Iraku… Svedočio je istorijskim događajima – revoluciji u Egiptu i Libiji, izborima i referendumu o nezavisnosti Južnog Sudana, predsedničkim izborima u Kongu i Pakistanu, zemljotresu u Kašmiru, ali i Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine i Svetskom prvenstvu u fudbalu 2006. godine u Nemačkoj.

“Fotografisanje NATO bombardovanja na Kosovu je svakako jedan od najtežih zadataka koje sam ikada radio” – seća se naš sagovornik.

“Uspomene su bolne, sve što sam slikao posle toga bilo je nekako lakše, jer nije bilo u mojoj zemlji. Bio sam u Prištini i ne možete da zamislite čega sam se sve nagledao. Objetkivom sam beležio svakakve nesreće u svetu, i ako je zlo teško meriti, tragedija našeg naroda ipak mi je bila najteža” – kaže ovaj fotoreporter.

U Beograd, grad u kojem je rođen i odrastao, Goran često dođe. Ovde ima mnogo prijatelja i porodicu. Obiđe majku, sestru…

“Dolazim često u srpsku prestonicu, posetim majku koja ima 83 godine, i još uvek se odlično drži i dalje je šef”, sa osmehom kaže dobitnik “Pulicera”.

“Obiđem očev grob, a sa majkom boravim u vikendici mojih roditelja u okolini Obrenovca”.

Kriminalne grupe u Latinskoj Americi kontrolišu gotovo celo društvo, prepričava nam Tomašević. Osim što se svakodnevno ubijaju na ulici, gde se krv vidi često koliko i voda, pogodili su ga prizori i trudnih devojčica od 13 do 14 godina.

Dijaspora.news/V.Novosti

loading...
Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

IZDVAJAMO

To Top