All for Joomla All for Webmasters
Ljudi

SPAVALI SMO NA SLAMARICI, UJUTRO BIH SE BUDILA MOKRA JER BI SE UPIŠKILI PO MENI: Živeli smo u teškoj nemaštini, JEDNO JAJE DELILI SMO NA ČETIRI DELA, ali nam je OČUH radio još nešto gore

Iako njeno detinjstvo prožeto brojnim srećnim i nesrećnim, ali u svakom slučaju nesvakidašnjim okolnostima nije nagoveštavalo blistavu budućnost, folk zvezduZoricu Brunclik kao da je u jednom trenutku sustigla nagrada za sve što je kao mala na svojim plećima morala da ponese. Ipak, iz teških životnih situacija uvek bi uspevala da izađe kao pobednik, pre svega zahvaljujući svojoj hrabrosti i upornosti. Četiri i po decenije karijere danas je svrstava u red naših najvećih i najpopularnijih pevača narodne muzike, a svaku priliku da evocira uspomene doživi kao, kako kaže, novi podsetnik na to da, bez obzira na slavu i bogatstvo, uvek treba da ostane sa obe noge na zemlji.

Foto:Privatna arhiva

 

Romantika je kriva za sve
Zorica je rođena 29. juna 1955. godine u Beogradu kao najstarije i jedino žensko od četvoro dece. Na svet je stigla kao plod braka koji je počeo nakon jedne romantične scene.

– Moja majka Zlatija bila je dete sa sela, koje je moj otac, tada prelep i markantan čovek, prevario sa kesom bombona. Naime, radio je kao poslovođa na izgradnji Ibarske magistrale, jer je, u neku ruku, bio crna ovca svoje bogate porodice, pa su mu kao rođenom vagabundu tu našli posao. S druge strane, mama je bila iz Vranića, pa je baš tu, pored magistrale, čuvala ovce kada ju je tata spazio. Doneo joj te čokoladne praline i „prevario je“. Tako sam se ja rodila. Naravno, njegovi su bili protiv te veze, ali su ih moji ujaci posetili i bukvalno naterali tatu da se oženi mamom, koja je već bila u blagoslovenom stanju. Ljubavna priča mojih roditelja nije imala ni srećan početak, ni srećan kraj. Jednostavno, oni nisu bili jedno za drugo, zbog čega ju je tata rano ostavio i krenuo svojim putem dalje. O ocu ne volim mnogo da govorim, ali mama je zaslužila da se spominje i nju ne smeju da zaborave ni moja deca. Svi smo je u kući, pa čak i Miroljub, zvali bakica sve dok nije preminula prerano, u 51. godini života. Bila je borac koji je četvoro dece izveo na put, smatrajući da sve što joj je život nametao tako mora da bude – počinje svoja sećanja pevačica.

Foto:Privatna arhiva

 

Razvod roditelja rano je u njenoj glavici napravio zbrku. Dok je u majčinom domu u Smederevu živela u velikoj oskudici, kod očeve familije u prestonici mogla je da oseti sve blagodeti života.

– Danas bi moja majka Zlatija, da je živa, bila ponosna na to šta sam sve postigla, ali je, na moju sreću, uspela da oseti uvažavanje koje smo stekle kod ljudi i promenu našeg standarda. Ja sam primer kako ništa u životu ne može brzo i preko noći, ali ne treba gubiti nadu. Naime, imala sam trojicu braće, Ljubivoje i ja smo od istih roditelja, a potom je mama rodila još dvojicu u drugom braku. Svi smo živeli zajedno. Svojim očima mogla sam da se uverim koliko je težak posao radila u ciglani jer nam je donosila svoj doručak koji se sastojao samo četvrtine vekne hleba i neke paštete ili mesnog nareska. Živeli smo u velikoj nemaštini jer je imala jadnu platu, pa se dešavalo da smo jedno jaje delili na četiri dela. Jedne godine mama mi je kupila broj veće cipele da bih mogla da ih nosim nekoliko sezona. Kao nove bile su mi velike, a kada su mi postale taman, đon se pocepao, pa je očuh morao da ih veže žicom. Jednostavno, nije bilo za bolje. Spavali smo na slamarici, sve četvoro dece, i ujutro se budili mokri jer bi se ovi najmlađi upiškili i po nama – opisuje Zorica, koja je po nekoliko meseci godišnje provodila uz tatinu porodicu.

Luksuz umesto ljubavi

– Otac me je često vodio kod svoje prebogate familije gde sam živela kao bubreg u loju, nosila najbolju odeću, jela najfiniju hranu. Mada su Brunclikovi posedovali mnogo imovine po Beogradu, ja sam nasledila samo prezime. Sve im je konfiskovano i ne verujem da za svog života bilo šta mogu da vratim, što će možda moći moja deca. Ali tada su se svi trudili da mi, kao jedinom ženskom detetu, sve udovolje. Sa nanom, tatinom majkom, vozila sam se u fijakeru odevena u belu haljinu, dokolenice i sa velikim mašnama u kosi. Imala sam pet godina i mislila kako mi majka nije bila potrebna koliko sav taj luksuz u kojem sam uživala. Nesrećnom me je činilo saznanje da ću se tako lepo obučena vratiti kod mame i zateći brata prljavog i u nekim gaćicama kako se igra ispred kuće. Zato sam se ljutila kad bi dolazila po mene jer sam znala da me vraća u siromaštvo. Pamtim kako sam od one zlatne kesice sa slikom petla, za instant supu, sebi pravila torbicu i tako se igrala, jer bi mi sve lepe stvari ostajale kod tetke pošto me je tata uvek na brzinu vraćao kod mame. Tek kasnije sam shvatila da je želeo samo da se okoristi jer bi mamu ucenio da mu da svoju platu kako bi me vratio njoj. Inače, njegovi roditelji su bili veoma mladi i insistirali su na tome da ih ne zovem baba i deda, želeli su da me usvoje, ali me mama nije dala – seća se pevačica, ne zaboravljajući čemu ju je majka u tom periodu najviše učila.

 

Foto:Glossy

 

Dijaspora.news/Kurir.rs/Glossy/Jasmina Antonijević Milošević/Foto Privatna arhiva

loading...
Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

IZDVAJAMO

To Top