SA 17 GODINA GAGA NIKOLIĆ JE OTIŠAO NA AKADEMIJU, POPEO SE NA STO I ZAPEVAO: Ako ovaj ludak ima hrabrosti da kaže da zna da peva, od njega će postati glumac… a onda je rasplakao Tomu Zdravkovića (VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Jedan od simbola Beograda, najveći šmeker, pravi gospodin, istinski mangup, Dragan Gaga Nikolić preminuo je 11. marta 2016. godine u 72. godini.

Dragan Nikolić je rođen 20. avgusta 1943. godine u Beogradu. Posle završene osnovne škole upisao je Četrnaestu beogradsku gimnaziju koju nije završio jer je bio premešten u Ekonomsku školu. Nakon dve godine provedene u srednjoj školi polagao je i položio prijemni ispit na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, i tada, kao sedamnestogodišnjak, bio najmlađi student. Diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Foto:Printscreen

Filmsku karijeru počeo je 1964. godine manjom ulogom u filmu “Pravo stanje stvari”, tada je potpisan krštenim imenom Dragoslav Nikolić.

Zasluge za izmenu nadimka na mestu imena duguje grešci na kraju televizijske serije “Dovoljno je ćutati” iz 1965. godine kada mu je u kajronu za uloge umesto imena stavljen nadimak koji će obeležiti njegovu karijeru.

“Pričao je da je glumu upisao kao srednjoškolac i da su ga na prijemnom ispitu pitali da li zna da peva. On se popeo na sto i otpevao Ćelentanovu ‘24.000 baći’. Posle su mu rekli da je to prevagnulo da ga prime na Akademiju. ‘Ako ovaj ludak ima hrabrosti da kaže da zna da peva, od njega će postati glumac’, bio je stav komisije, koji će kasnije usrećiti milione. Režiser filma ‘Kad budem mrtav i beo’ Žika Pavlović je na vašaru u Svilajncu mislio da se Gaga zeza, kada je, kao Džimi Barka, onako otpevao ‘Pred svaki izlazak u grad…’.

Toma Zdravković se smejao, a posle plakao, kada mu je Gaga jednom otpevao njegovu pesmu ‘Umoran sam od života'”, pisao je Nedeljnik.

https://www.instagram.com/p/Be5SC7gBnVG/?utm_source=ig_embed

“Imao sam sreće da sam sve ono što mi je bilo uskraćeno u životu, odigrao na filmu. Imao sam kućno i građansko vaspitanje, ali sam umeo da osetim i mirise ulice i razne izazove. Da nisam upisao glumu, otišao bih u Pariz i ko zna šta bi sa mnom bilo. U životu sam igrao urbane tipove, desperadose sa dušom, ali antiheroje, osim možda Prleta, koji bi posle rata jedino mogao da bude obezbeđenje nekom političaru. I sad se naježim kada se setim filma Joce Jovanovića ‘Mlad i zdrav kao ruža’, koji prvi govori o sprezi policije i kriminala, kada ja na kraju filma, kao kriminalac kažem: ‘Ja sam vaša budućnost.'”

Postojala su dva puta odlaska u francusku prestonicu. Jedan je podrazumevao da Nikolić neće upisati Akademiju i onda bi se možda priključio prijatelju koji nije uspeo da uđe u FDU, pa jeste kasnije u opskurne ekipe u Parizu ali i u visoki biznis poslednjih godina u Njujorku. To će Nikolić ispričati u davnom intervjuu Duški Jovanić u Plejboju.

“Legendarni Miša Slovenac i ja smo zajedno polagali prijemni na pozorišnoj akademiji. Pošto smo obojica ušli u uži izbor, dogovarali smo se da, ako padnemo, zapalimoza Francusku. Na kraju sam ja prošao, a Miša se priključio ekipi Stevice Markovića. Bio je vrlo interesantan tip, moglo bi se reći za ono vreme pravi intelektualac, koji se razumeo i u slikarstvo. On je jedini preživeli iz te priče. Miša Milošević je ubijen u kući Mikija Runija, a Stevica je u Beograd vraćen u kesi”.

Foto:Printscreen

Prvu značajniju glavnu ulogu ostvario je ulogom u filmu “Kad budem mrtav i beo” (1967) Živojina Pavlovića. Glavne i veće sporedne uloge ostvario je u više od trideset filmova: “Horoskop” (B. Drašković, 1969), “Bube u glavi” (M. Radivojević, 1970), “Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji” (B. Čengić, 1971), “Mlad i zdrav kao ruža” (J. Jovanović, 1971), “Bez reči” (M. Radivojević, 1972, nagrada – Car Konstantin u Nišu), “Nacionalna klasa” (G. Marković, 1979, nagrada – Car Konstantin), “Ko to tamo peva” (S. Šijan, 1980), “Banović Strahinja” (V. Mimica, 1981), gde je za ulogu turskog pljačkaša Alije nagrađen Zlatnom arenom u Puli, “Nešto između” (S. Karanović, 1983), “Balkan ekspres” (B. Baletić, 1983), “Obećana zemlja“ (V. Bulajić, 1986), “Poslednji krug u Monci” (A. Bošković, 1989), “Original falsifikata” (D. Kresoja, 1991) i mnogim drugim… Ipak, najveću popularnost u narodu mu je donela uloga Prleta u seriji “Otpisani”. Bio je Milenom Dravić, koja je preminula 18. oktobra 2018.

Foto:Dragan Vidić

 

Dijaspora.news/Kurir.rs/Nedeljnik/Foto