Tridesetogodišnji Izudin Alić večno će pamtiti sastanak s bivšim komandantom Vojske Republike Srpske, Ratkom Mladićem u julu 1995. u Srebrenici, kada je kao dečak pred svetskim kamerama dobio na poklon čokoladu.
Alić je 11. jula 1995, dok su snage vojske i policije Republike Srpske ulazile u zaštićenu enklavu Srebrenica, kao osmogodišnjak bio u naručju svog dede u bazi Ujedinjenih nacija (UN) u Potočarima, gde su s hiljadama drugih Bošnjaka pobegli tražeći spas.
“Deda me je poslao po vodu kada sam u toj gužvi ugledao grupu dece… Sećam se da je oko njih bilo puno vojnika i da su nešto delili. Dotrčao sam, kada me je po kosi dotakao čovek u srpskoj uniformi, pitao kako se zovem i koliko imam godina i dao čokoladu. Nisam se plašio niti sam znao ko je on. Meni je u tom trenutku bila samo bitna ta čokolada, koju mislim da sam odmah pojeo”, priča Alić.
Alić je pre rata živeo sa roditeljima i troje braće i sestara u selu Prohići (opština Srebrenica), na samoj granici sa Srbijom. Pošto su srpske snage 1993. napale selo, Alić je sa porodicom otišao u Srebrenicu, gde je ostao do jula 1995. godine. Posle napada na Srebrenicu, Alić je s majkom, braćom i sestrama, dedom i babom, otišao u Potočare, dok je njegov otac sa stricom i njegovim sinom išao kroz šumu do Tuzle.
“Imao sam osam godina, i iskreno, kad se danas setim toga, ja nisam znao šta se tačno dešava… U Potočarima je bio haos, mnogo vojske, mnogo ljudi”, priseća se Alić.
U haosu Potočara, gde se skupilo na desetine hiljada ljudi, Alić je otišao do česme po vodu.
“Tada je i nastao taj snimak u kojem se vidi kako me Ratko Mladić pita za ime i godine. Sećam se da sam mu odgovorio da mi je ime Izudin i da imam 12 godina. Ne znam da vam kažem zašto sam ga tada slagao. Možda sam samo hteo da budem stariji, ne znam… Znam da je rekao da će sve biti u redu, a to nije bila istina”, kaže Alić.
Video-snimak na kojem Mladić, po padu Srebrenice 11. jula 1995. godine, deci u Potočarima deli čokolade, obišao je svet. Snimljen je na početku operacije ulaska Vojske Republike Srpske.
Alić je autobusom prebačen do Kladnja. Rat je proveo u kolektivnom smeštaju kod Tuzle, a zatim se vratio u rodno selo Prohiće, gde i danas živi.
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.