NOVO ISTRAŽIVANJE Prvi zemljoradnici u Evropi živeli su u Srbiji, a prastari Balkanci imali su plave oči i TAMNU KOŽU

Ovaj rad potpisuju profesor Dejvid Rajh sa Harvarda, Ijan Metison sa Pensilvanije i Ron Pinasi sa Univerziteta u Beču, a nastao je na osnovu proučavanja drevne DNK sa ovih prostora, u čemu su vodećem timu pomogli su i naši stručnjaci.

Baš tu desila se jedna od najvećih promena u ljudskoj istoriji – sa sakupljanja hrane prešlo se na njenu proizvodnju.

Foto: Nemezis~commonswiki / Wikipedia Ostaci trapezaste kuće, Lepenski Vir

– Do ovoga je verovatno najpre došlo u centralnoj Srbiji, kada su migranti iz Anadolije doneli pšenicu, raž i druge kultivisane biljke. Žitelji Lepenskog Vira i Đerdapa još neko vreme živeli su na starinski način, kao i stotinama hiljada godina pre u Paleolitu, jer su u Dunavu imali krupne ribe, a iza naseobine mnogo zelenila, te im žitarice nisu bile neophodne, kao onima koju su živeli oko Morave. No, onda je i na Dunavu došlo do mešanja naroda – dodaje ona.

Doba mezolita

Da je promena mirno protekla, vidi se u skeletima.

Foto: Wikipedija / Wikipedia Zemljoradnja je na Bliskom istoku nastala još pre oko 10.000 godina

– Prelazak sa lova na zemljoradnju nije protekao nasilno, kako nam još biblijska priča o Kainu i Avelju sugeriše, već su se narodi pomešali. Na Padini su nađeni skeleti u kojima je polovina DNK dolazi od sakupljača-lovaca, a polovina od poljoprivrednika iz Anadolije i to je prva generacija mešanja i prva genetska promena. Ovo ne čudi, jer je jugoistočna Evropa (Grčka, najvećim delom stara Jugoslavija, pa Bugarska), prva i bila na udaru tih migranata, te se i poljoprivreda najpre zapatila na ovom mestu, a odatle kasnije širila ka Evropi. Dakle zemljoradnja, pa i poljoprivreda, koja je nastala na Bliskom Istoku, širila se u Malu Aziju, pa u Grčku, našu zemlju i ostatak jugoistočne Evrope. Moje mišljenje je da se ona prvo zapatila u dolini Velike Morave oko 6400.-6300. godine p.n.e, jer su tu uslovi bili povoljniji nego u Grčkoj – kaže dr Antonović.

Zato je timu naučnika bilo interesantno da ispitaju ovo područje i verovatno će se ta istraživanja nastaviti, smatra dr Antonović.

– Oni smatraju da će uskoro moći da naprave potpunu rekontrukciju ljudi iz tog perioda, koje su im boje bile koža i oči i slično. Ono što su još naši fizički antropolozi utvrdili jeste da su ti lovci sakupljači bili robusniji, a zemljoradnici pridošlice malo gracioznije građe, no tek treba da se utvrdi  da li je bilo i rasnih razlika – kaže ona.

Šta će dalje istraživanje da utvrdi

Profesor Dejvid Rajh sa Univerziteta Harvard je pre tri godine, na osnovu analize genoma devet drevnih Evropljana, izneo tezu o rasnoj razlici po kojoj su lovci imali neobičnu kombinaciju tamne kože i plavih očiju koja više ne postoji, dok su farmere odlikovali tamna kosa, smeđe oči i bleda koža. Teza je ostala tek da se dokaže, čemu će uzorci sa Balkana verovatno pomoći, no teorijski nju su podržali stručnjaci iz oblasti evolucionarne bilogije.

Foto: Profimedia Lovcu su možda imali plave oči i tamniju kožu no što mislimo

– Vrlo je moguće da su a zemljoradnici sa Bliskog Istoka doneli u Evropu gen svetlije kože koji se održao i danas. Za ovo postoji evolucioni argument – svetla koža je povoljnija za ljude koji se bave zemljoradnjom, jer oni moraju da proizvedu vitamin D. Životinjsko meso puno je vitamina D, te su ga lovci dobijali kroz hranu i njima je odgovarala tamnija koža. Kada su sa lova prešli na zemljoradnju, postojala je snažna prirodna selekcija svetlije kože, jer ona u dodiru sa suncem može da sintetiše vitamin D – rekao je tada dr Čarls Lalueza Foks sa Intituta za evolucionarnu biologiju u Barseloni.

(dijaspora.news/blic.rs)