All for Joomla All for Webmasters
Magazin

NOVO ISTRAŽIVANJE Prvi zemljoradnici u Evropi živeli su u Srbiji, a prastari Balkanci imali su plave oči i TAMNU KOŽU

Zemljoradnja se prvi put u Evropi verovatno javila u Centralnoj Srbiji i Pomoravlju, kada je Balkanu došlo do mešanja starosedeoca lovaca i zemljoradnika-migranata sa Bliskog istoka, koji su nam, osim pšenice, možda doneli i svetliju kožu, pokazuju najnovija studija pod nazovim “Genomska istorija jugoistočne Evrope”.

Ovaj rad potpisuju profesor Dejvid Rajh sa Harvarda, Ijan Metison sa Pensilvanije i Ron Pinasi sa Univerziteta u Beču, a nastao je na osnovu proučavanja drevne DNK sa ovih prostora, u čemu su vodećem timu pomogli su i naši stručnjaci.

 – DNK je uzet sa materijala sa poznatog lokaliteta Lepenski Vir, ali i manje čuvenih, a veoma važnih lokaliteta Padina, Vlasac i Hajdučka Vodenica, bar što se tiče naše zemlje. Tim stručnjaka je došao do zaključka da je oko 6.500 godina pre nove ere ovde došlo do intenzivnog mešanja dve grupe – lovaca-sakupljača koji su već živeli na ovom prostoru i zemljoradnika-migranata sa Bliskog istoka – kaže dr Dragana Antonović, naučni savetnik Arheološkog instituta i jedna od 117 saradnika na ovom istraživanju.

Baš tu desila se jedna od najvećih promena u ljudskoj istoriji – sa sakupljanja hrane prešlo se na njenu proizvodnju.

Ostaci trapezaste kuće, Lepenski Vir

Foto: Nemezis~commonswiki / Wikipedia Ostaci trapezaste kuće, Lepenski Vir

– Do ovoga je verovatno najpre došlo u centralnoj Srbiji, kada su migranti iz Anadolije doneli pšenicu, raž i druge kultivisane biljke. Žitelji Lepenskog Vira i Đerdapa još neko vreme živeli su na starinski način, kao i stotinama hiljada godina pre u Paleolitu, jer su u Dunavu imali krupne ribe, a iza naseobine mnogo zelenila, te im žitarice nisu bile neophodne, kao onima koju su živeli oko Morave. No, onda je i na Dunavu došlo do mešanja naroda – dodaje ona.

Doba mezolita

Da je promena mirno protekla, vidi se u skeletima.

Zemljoradnja je na Bliskom istoku nastala još pre oko 10.000 godina

Foto: Wikipedija / Wikipedia Zemljoradnja je na Bliskom istoku nastala još pre oko 10.000 godina

– Prelazak sa lova na zemljoradnju nije protekao nasilno, kako nam još biblijska priča o Kainu i Avelju sugeriše, već su se narodi pomešali. Na Padini su nađeni skeleti u kojima je polovina DNK dolazi od sakupljača-lovaca, a polovina od poljoprivrednika iz Anadolije i to je prva generacija mešanja i prva genetska promena. Ovo ne čudi, jer je jugoistočna Evropa (Grčka, najvećim delom stara Jugoslavija, pa Bugarska), prva i bila na udaru tih migranata, te se i poljoprivreda najpre zapatila na ovom mestu, a odatle kasnije širila ka Evropi. Dakle zemljoradnja, pa i poljoprivreda, koja je nastala na Bliskom Istoku, širila se u Malu Aziju, pa u Grčku, našu zemlju i ostatak jugoistočne Evrope. Moje mišljenje je da se ona prvo zapatila u dolini Velike Morave oko 6400.-6300. godine p.n.e, jer su tu uslovi bili povoljniji nego u Grčkoj – kaže dr Antonović.

Zato je timu naučnika bilo interesantno da ispitaju ovo područje i verovatno će se ta istraživanja nastaviti, smatra dr Antonović.

– Oni smatraju da će uskoro moći da naprave potpunu rekontrukciju ljudi iz tog perioda, koje su im boje bile koža i oči i slično. Ono što su još naši fizički antropolozi utvrdili jeste da su ti lovci sakupljači bili robusniji, a zemljoradnici pridošlice malo gracioznije građe, no tek treba da se utvrdi  da li je bilo i rasnih razlika – kaže ona.

Šta će dalje istraživanje da utvrdi

Profesor Dejvid Rajh sa Univerziteta Harvard je pre tri godine, na osnovu analize genoma devet drevnih Evropljana, izneo tezu o rasnoj razlici po kojoj su lovci imali neobičnu kombinaciju tamne kože i plavih očiju koja više ne postoji, dok su farmere odlikovali tamna kosa, smeđe oči i bleda koža. Teza je ostala tek da se dokaže, čemu će uzorci sa Balkana verovatno pomoći, no teorijski nju su podržali stručnjaci iz oblasti evolucionarne bilogije.

Lovcu su možda imali plave oči i tamniju kožu no što mislimo

Foto: Profimedia Lovcu su možda imali plave oči i tamniju kožu no što mislimo

– Vrlo je moguće da su a zemljoradnici sa Bliskog Istoka doneli u Evropu gen svetlije kože koji se održao i danas. Za ovo postoji evolucioni argument – svetla koža je povoljnija za ljude koji se bave zemljoradnjom, jer oni moraju da proizvedu vitamin D. Životinjsko meso puno je vitamina D, te su ga lovci dobijali kroz hranu i njima je odgovarala tamnija koža. Kada su sa lova prešli na zemljoradnju, postojala je snažna prirodna selekcija svetlije kože, jer ona u dodiru sa suncem može da sintetiše vitamin D – rekao je tada dr Čarls Lalueza Foks sa Intituta za evolucionarnu biologiju u Barseloni.

(dijaspora.news/blic.rs)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top