NATO bombardovanje odredilo je sudbinu jednog Francuza i Vijetnamca: Rešili su da svoje živote posvete Srbiji (FOTO)

Francuz Arno Gujon je 1999. godine bio tinejdžer, 13-godišnjak koji nije shvatao zašto strani mediji od Srba prave monstrume. Dosta je čitao, istraživao, kako bi uspeo da sazna istinu.

– Gledao sam tada slike bombardovanja i osećao sam bliskost sa vašom zemljom koju sada doživljavam kao svoju. Kad je Srbiju zadesila ogromna nesreća i nepravda, mi smo u porodici često pričali o tome, ali iz potpuno drugačijeg ugla od onog koji su nam nudili francuski mediji. Oni su tada bili veoma pristrasni – priseća se Arno.

Posebno su ga potresli snimci dece. Seća se da su imala tužan i pokatkad prestavljen pogled.

– Šta ima bolnije od deteta bačenog u haos i nasilje? Detinjstvo treba da bude svetilište mira. Mi smo u Evropi u 21. veku, a ipak se događaju takve stvari

Posle nekoliko dana od bombardovanja RTS-a, Arnoov profesor istorije je organizovao debatu u kojoj je opravdao ovaj zločin. Tvrdio je da je ta medijska kuća bila legitiman cilj jer je emitovala “propagandni program”.

– Ja sam ustao i rekao da medijska kuća, kakva god da je, ne može da bude vojni cilj i da ne činimo humanitarno delo tako što ubijamo civile. Hteo je da me izbaci sa časa – kaže Francuz.

Pet godina kasnije, čim je postao punoletan i dobio vozačku dozvolu, krenuo je prema Kosovu vozeći kamion pun humanitarne pomoći za Srbe u enklavama. I od tada ne staje.

Poslednjih 13 godina, zahvaljujući njemu, u južnu srpsku pokrajinu stiglo je 40 konvoja humanitarne pomoći u vrednosti od 3.5 miliona evra. Kroz direktne investicije uloženo je 1.2 miliona evra u obnovu 24 škole, obnovu bolnica, crkava i manastira.

Razvoj situacije u Srbiji pratio je i jedan poseban Vijetnamac, Hoan Hoang Kim. Tada je imao samo 9 godina, ali su ga potresle slike koje su stizale iz naše zemlje. Znao je da će naći način da započne život u Srbiji.

– Svi iz moje porodice su mi pričali o prijateljstvu između Vijetnama i Srbije i bolelo me kada sam gledao da vaša zemlja trpi NATO agresiju. Želeo sam da pomognem, ali bio sam premlad za tako nešto. Ipak, ostao je veliki trag u mom srcu i još tada sam odlučio da će Srbija kad tad biti moja druga kuća – priča Hoan.

Deceniju kasnije, zahvaljujući programu “Svet u Srbiji” i stipendiji srpske vlade za strane studente, doselio se u Beograd i upisao Fakultet političkih nauka.

Ovaj neobični mladić dao je sebi srpsko ime, Hoan Zlatanović, naučio srpski jezik i pismo, pa se sada potpisuje isključivo ćirilicom.

– Pre dve godine sam putovao u Ameriku i tamo sam se slikao sa tri podignuta prsta. Bio je to moj način da izrazim bunt prema onima koji su vas bombardovali. Kada sam se vraćao u Srbiju, dok smo sletali, ponovo sam osetio da sam živ – kaže Vijetnamac.

Njih dvojica su najbolji strani ambasadori koje Srbija ima. Svako na svoj način. Arno kao humanitarac, a Hoan kao budući diplomata koji će uskoro interese Srbiji braniti na svetskoj sceni.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)