All for Joomla All for Webmasters
Biznis

Miroslav ostavio uspešnu karijeru u Italiji i vratio se u Teslić da uzgaja koze: Za zemlju za koju su se naši preci borili, mi smo je tek tako napustili (FOTO)

Sve proizvode Klječanin uspeva da proda osim u Tesliću u radnjama u Sarajevu i Banjaluci, a kada ispuni planove o proširenju proizvodnje na 600 grla ideja mu je da proizvode pod firmom “Mons produkt” izvozi na evropsko tržište.

Miroslav Klječanin pre pet godina na planini Očauš kod Teslića napravio je farmu koza, a da bi se posvetio ovom poslu odlučio je da napusti Italiju gde je proveo dve decenije i izgradio karijeru. Kozarstvo smatra jednom od perspektiva u BiH.

Klječanin trenutno ima 230 koza i 150 jarića, a očekuje još 160 jarića, pa planira da ostavi oko 100 ženki kako bi pojačao stado i zamenio starije koze koje imaju bilo kakav problem.

U njegovoj mlekari za preradu kozjeg mleka kapaciteta 3.000 litara dnevno, prerađuje se oko 600 litara dnevno.

Proizvodi četiri vrste sira, “blatničku krišku” po starom receptu sa ovih prostora, polutvrdi sir po italijanskom receptu, krem sir-namaz i mladi sir. Osim toga, u ovoj mlekari pakuje se i kozji jogur i surutka, dok sveže mleko ne plasira na tržište.

Klječanin kaže da kada bi Bosna i Hercegovina sutra ušla u Evropsku uniju, bez problema bi mogao da nastavi da radi jer ispunjava sve uslove Printskrin: n1info.com

Sve proizvode Klječanin uspeva da proda osim u Tesliću u radnjama u Sarajevu i Banjaluci, a kada ispuni planove o proširenju proizvodnje na 600 grla ideja mu je da proizvode pod firmom “Mons produkt” izvozi na evropsko tržište.

Zbog toga je od samog početka obratio pažnju na svaki detalj i u uzgoju koza i preradi mleka pa kaže kada bi Bosna i Hercegovina sutra ušla u Evropsku uniju, bez problema bi mogao da nastavi da radi jer ispunjava sve uslove.

Na ideju za ovaj projekat Klječanin je došao u razgovoru s prijateljem inženjerom poljoprivrede na temu kako sprečiti odlazak stanovništva iz BiH, a pre nego što se upustio u ovaj projekat u Evropskoj uniji obišao je niz farmi kako bi video kako oni funkcionišu.

Odlazak na rad u inostranstvo Klječanin ne vidi kao rešenje jer osim što većina zarade odlazi na troškove života u drugim državama, građani BiH uvek ostaju stranci.

– Videli smo da na Zapadu to funkcioniše. Oni su ovu ideju prihvatili maksimalno, održavaju sela. Ljudi beže iz gradova na selo, kod nas se beži sa sela u gradove – rekao je Klječanin.

Objasnio je da je u BiH apsolutno zapostavljeno kozarstvo, za razliku od Zapada gde je u poslednjih 20 godina došlo do porasta od 60 odsto u proizvodnji. Naveo je primere Francuske, Italije, Španije i Grčke gde se maksimalno koristi kozje mleko, zdrava hrana, što kod nas ljudi, kaže, ili neće da prihvate ili nisu edukovani.

Klječanin trenutno ima 230 koza i 150 jarića, a očekuje još 160 jarića Printskrin: n1info.com

– Primetio sam u poslednje vreme da se više ide ka zdravoj hrani, organskoj proizvodnji. Brojni su ljudi koji kada se razbole traže rešenje u kozjim proizvodima kao leku, to i jeste lek – rekao je on.

Na farmi i u mlekari zapošljava šest radnika, čiji broj varira u zavisnosti od mlečnosti koza. Radna snaga je, kaže, često problem, ali nije kada se dobro plate.

– Za ovaj posao treba da imaš osećaj, da priđeš emotivno, prihvatiš tu životinju, ideš na to da sačuvamo ovaj neki spomenik koji su ostavili naši preci koji su se borili, čistili ove pašnjake. Sva ova zemlja je nekad obrađivana, mi smo to napustili tek tako, preuzeo je korov. Mene je na neki način bilo sramota kada sam došao ovde prvi put sa idejom da radim ovaj projekat i onda sam išao sa ciljem da pokušam da uredim, da nametnem da se nešto dešava. Ne s ciljem da napravim neki biznis. Uložio sam pozamašna sredstva i ne očekujem da se vrate u dogledno vreme. Želim da sačuvam ovaj projekat i proširim, da prenesem na ostale ljude da razvijem nekakav vid koopreacije – kaže Klječanin.

Naglasio je da je podneblje za kozarstvo nepregledno, a da bi zbog toga ono što je Holandija u svinjogojstvu, BiH trebalo da bude u kozarstvu.

Njegova farma se nalazi na planini Očauš kod Teslića Printskrin: n1info.com

– Postoje podaci da je 1893. godine za vreme Austrougarske postojalo milion i 430 hiljada grla, na onako malo stanovništva i sav proizvod se konzumirao na području BiH. Nakon toga, 1939. godine je pao interes na 500.000 grla, a pred sami rat je u BiH bilo oko 10.000 grla. Danas se priča da na prostoru BiH ima oko 70.000 grla – rekao je on.

Prema njegovim rečima, ohrabruje činjenica da sve više ljudi počinje da se bavi ovom granom stočarstva, a trebalo bi da se svi uključe kako bi postali prepoznatljivi. Kao pozitivan primer naveo je Privrednu komoru RS, koja mu je nedavno dodelila nagradu u kategoriji uspešnih preduzetnika jer, osim što pružaju podršku, pomažu u udruživanju proizvođača.

– Saradnja je možda najbrži put za uklanjanje problema i prepreka na koje nailazimo – rekao je Klječanin.

(dijaspora.news/telegraf.rs)

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top