Da li bi Karađorđe uveo sankcije Rusiji? Je li knjaz Miloš bio prvi srpski evrofanatik, a Njegoš evroskeptik? I šta bi o EU integracijama mislio maršal Tito?
Da bi došao do odgovora na pitanje šta bi neke od naših istorijskih ličnosti mislile o priključenju Srbije Evropskoj uniji, “Blic” se konsultovao s Čedomirom Antićem, Bojanom Dimitrijevićem i Srđanom Cvetkovićem – trojicom renomiranih istoričara koje nije bilo strah da naprave taj mentalni eksperiment.
Miloš Obrenović
Prvi srpski evrofanatik?
Knez Miloš Obrenović (1780-1860), vođa Drugog srpskog ustanka, mudrom diplomatijom za Srbiju uspeo je da izvojuje autonomiju unutar Osmanskog carstva. Gajio je posebno snažne veze sa Austrougarskom pa ne treba imati sumnje u njegovo proevropsko opredeljenje, smatra Dimitrijević.
– Verovatno bi se razlikovao u metodologiji u odnosu na Karađorđa: imao bi sigurno širi spektar ideja u pogledu saradnje sa EU – kaže Dimitrijević.
S druge strane, Antić naglašava da je knjaz Miloš bio poznat kao veliki diplomata i prilagodljiv državnik, ali…
– On je Srbiji donosio suverenitet, nije ga menjao za nešto drugo. On se borio i protiv birokratije. Uz to, Miloševu neustavnu vladu podržala je demokratska Velika Britanija u nastojanju da okruži Rusiju svojim saveznicima, pa je na posletku knez morao da ode iz zemlje, a britanski konzul da pobegne nazad u Britaniju – razrešava Antić dilemu spoljnopolitičkog usmerenja Obrenovića.
– On bi sigurno uveo sankcije Rusiji – slaže se Cvetković.
Njegoš
Nikad protiv Rusije
Crnogorski vladar, duhovni vođa i pesnik (1813-1851) uradio je dosta na promociji Crne Gore na Zapadu, ali je, s druge strane, svoj literarni opus temeljio na kosovskom mitu, a spoljnu politiku na zakletoj odanosti Rusiji. Šta bi se desilo kad bi morao da bira?
– Možemo li da zamislimo kako Njegoš prihvata uključivanje srpskih zemalja u EU? Pre svega, on je bio mitropolit na čelu jedne nepriznate države, teokratije. Zamisao da demokratizuje zemlju, bila bi mu daleka. Ali ako bismo to i ostavili po strani, celokupna Njegoševa ideologija i pesnička inspiracija zasnovane su na kosovskom zavetu. Verujem da bi za njega čak i savremeni naslednik arhiepiskop Amfilohije delovao kao umerenjak – kaže Antić.
S njim se slaže i Cvetković, ali uz izvesne ograde.
– Videlo se da je u pitanju mudar čovek. Nije isključeno da bi donosio racionalne odluke, ali pitanje je kako bi ubedio Crnogorce da se odreknu Rusije: kult Rusije je u Crnoj Gori tada bio ogroman – kaže Cvetković.
Car Dušan
Putin pre Putina?
Vreme u kojem je vladao car Dušan (1308-1355), jedna od ikoničnih ličnosti srpskog nacionalizma (kako ga naziva Antić), gotovo je nemoguće uporediti s današnjim. Ipak…
– On, car, svakako danas ne bi mogao da se uporedi s nekim stranačkim konvertitom koji igra ulogu tvorca srpske politike, a još manje s nekom od birokratskih senki što vode proces uključivanja u EU – kaže Čedomir Antić.
Srđan Cvetković, s druge strane, ima drugačiju ideju.
– Ako pravimo paralelu između onog i ovog vremena, moramo primetiti da je tada Vizantija igrala ulogu Evropske unije. Car Dušan je, međutim, želeo da postane kalif namesto kalifa i svakako je imao ambiciju da uspostavi svoje carstvo, što je bila težnja globalizaciji pod skiptrom jedne ideje kakvu na neki način danas imamo u vidu EU – kaže Cvetković.
Ako je Vizantija bila pandan EU, nije li onda Dušan Silni bio onovekovni – Putin?
– Možda bismo mogli i tako da kažemo, u šali, naravno – kaže kroz smeh Cvetković.
Karađorđe
Pogled ka Evropi
Karađorđe (1762-1817), vođa Prvog srpskog ustanka i začetnik jedne od dve velike srpske dinastije, iz Marićevića jaruge pogled je upirao upravo prema Evropi. Ujedno, prema Antićevom mišljenju, uradio je mnogo na uspostavljanju i odbrani vrednosti koje danas zovemo evropskim.
– Ipak, ne treba zaboraviti da su Francuska i Britanija bile potpuno nenaklonjene Prvom srpskom ustanku – dodaje on.
Cvetković, ipak, ističe da su naše stranke, naš politički sistem bili pravljeni po uzoru na evropske, i da bi Vožd definitivno bio za ulazak Srbije u EU.
S njim se slaže i Dimitrijević, ali po pitanju potencijalnog uvođenja sankcija Rusiji, obojica napominju: „Rusija i Evropa tada nisu bile sukobljene strane“.
– Verujem da bi Karađorđe bio čvrsto opredeljen za EU, ali da li bi uveo sankcije Rusiji? Verovatno bi se trudio da balansira – kaže Dimitrijević.
Cvetković pak sumnja.
– Ne znam koliko bi on bio baš diplomata u tome – kaže Cvetković.
Verujem da bi Karađorđe bio opredeljen za EU, ali da bi balansirao s Rusima
Dragoljub Mihailović
Srbija bi bila i u EU i u NATO
Možda je jedina ličnost o čijoj bi se naklonosti savremenoj ideji EU moglo razmišljati bio Dragoljub Mihailović (1893-1946), smatra Čedomir Antić.
– Da je izašao kao pobednik iz rata i da je ostao politički aktivan, Mihailović bi svakako bio šampion evropske ideje. Ipak, teško je očekivati da bi Jugoslavija ili Srbija u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ, prethodnica EU) mogla da uđe pre Grčke i Španije, pošto bi teško održala stabilnost posle rata. Ipak, ušla bi u NATO i time bi postepeno stupila i u EEZ – keže Antić, ali istovremeno napominje da je Mihailović među neprijateljima komunista bio najbliži Rusiji.
Da je izašao kao pobednik iz rata, Mihailović bi bio šampion evropske ideje
Tito
U EU – zarad lične koristi
Bojan Dimitrijević smatra da bi Tito danas bio za integraciju u EU.
– Na spoljnopolitičkom planu, međutim, pokušao bi da balansira: on je Rusiji inače samo jednom rekao „njet“ – kaže taj istoričar.
Da je Josip Broz hteo da uvede Jugoslaviju u EEZ, u tom slučaju morao bi da poništi sve ono što je video kao svoje životno delo: samoupravljanje u privredi, bratstvo i jedinstvo u odnosima među republikama (pošto bi federacija vremenom morala da se raspadne kako bi republike ušle u EEZ/EU kao ravnopravne) i, konačno, nesvrstanost u spoljnoj politici, kaže Antić.
– Da je Broz imao četrdeset godina 1989, teško bih mogao da ga zamislim kao predsednika neke socijaldemokratske partije u višestranačkoj demokratiji. Da je doživeo velike promene iz 1989, vlast svakako ne bi branio silom nasuprot globalnoj plimi. Njegove prave naslednike u moderno doba vidim u desetak milijardera nastalih od bioloških potomaka njegove elite – kaže Antić.
Cvetković se delimično slaže s tim: Tito je više voleo vlast od ideologije.
– On bi uveo demokratiju, ali bi bio nešto poput Miloševića – zaključuje Cvetković.
Tito bi uveo demokratiju, ali bi bio nešto poput Slobodana Miloševića
Biografija
Oni su upravljali Srbijom
Stefan Dušan Nemanjić, poznat i kao Dušan Silni (oko 1308 – 20. 12. 1355) bio je srpski srednjovekovni kralj (1331-1345) i prvi srpski car (1346-1355), odnosno car Srba, Grka, i Bugara. Car Dušan je bio najveći i najznačajniji vladar svih Južnih Slovena, moćan i uticajan, koji je opravdano još za života dobio nadimak Silni jer je Srpsko carstvo obuhvatalo teritorije današnje Srbije, Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Albanije, Makedonije, Bugarske i Grčke.
Knez Miloš Obrenović (1780-1860) vladao je Srbijom u dva navrata, od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. godine.
Karađorđe ili Crni Đorđe (1768 -1817), osnivač dinastije Karađorđevića, smatra se ocem moderne Srbije.
Josip Broz Tito (1892-1980) bio je predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1953. do smrti, 1980.
Dijaspora,news Izvor blic.rs
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.