Jovanu je močvara druga kuća, sa lukom i strelom je toliko vešt da može da ulovi i žabu, a zovu ga šumsko tumaralo (FOTO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

U svojoj radionici provodi skoro svaki dan, i do 14 sati dnevno, jer, kako kaže, kad počne da pravi jedan čamac, vreme u kombinaciji sa inspiracijom i zavisnošću od posla koji voli, neumitno leti. Za poslednjih šest godina izradio je osam komada, dok se lukovima i strelama ne zna broja. Iako su mu prijatelji savetovali da počne da vodi evidenciju, Jovan kaže da je od kvantiteta važniji kvalitet.

– Inspiraciju za izradu stvari od drveta dobijam boravkom u prirodi, a osim kanua pravim i predmete od drveta koji imaju upotrebnu vrednost – kašike, šolje. Kad čovek sam provede vreme u prirodi i kad mu misli odlutaju, svašta lepo može da mu padne na pamet – priča Jovan za Priče sa dušom.

Deo Jovanovog stila života iskuse i turisti. Nedavno je počeo da organizuje jednodnevne ture veslanja kroz Koviljski rit, a prijave se vrše preko fejsbuka. Gosti treba da budu spremni i u fizičkoj kondiciji da veslaju nekoliko sati.

– Krećemo oko 8 ujutru, iz moje kuće u Kaću i dolazimo do Dunava koji je na 8 kilometara udaljenosti. Zahtevna je plovidba, ima dosta da se vesla, ali se isplati jer je priroda predivna. Ceo dan provodimo u močvari, usput se zaustavljamo kod Krčedinske ade da vidimo domaće životinje koje tu slobodno žive: svinje mangulice, magarce, konje, podolsko goveče, krave simentalke. Nastavljamo dalje i usput gađamo lukom i strelom, bacamo koplje, imamo kratku obuku korišćenja praćke vitlače, palimo vatru trenjem drvo o drvo, na kojoj posle podgrejemo ručak. Ako je vodostaj nizak, jednim delom moramo da gazimo po vodi – priča Jovan za Priče sa dušom i kaže da je bilo turista koji su želeli da probaju žabu.

– Ako žele, ja im spremim. Francuzi su jednom insistirali da im ulovim žabe i pripremim ih na žaru. Ljudi koji dolaze su oni koji vole prirodu i koji su mi slični. Desi se i da dođe neko ko nema nikakvog iskustva sa veslanjem, pa se lepo provede.

Za boravak na Dunavu nisu mu bitni ni godišnje doba ni vremenski uslovi. Jovan kampuje podjednako i u januaru i u julu, a priznaje da više voli hladnije vreme.

– Imam šator koji sam sam napravio, ubacim peć i unutra ložim vatru. Svako godišnje doba ima svoju draž, priroda je uvek lepa. I deca i žena krenu često sa mnom, doduše, deca češće nego supruga, i tada gađaju lukom i strelom, veslaju, nađemo lijanu, pa skačemo u vodu. Učim ih i da sami pripremaju hranu u šumi, sve to vole i jedva čekaju da krenemo – ispričao je ovaj zaljubljenik u prirodu.

Deo Jovanovog stila života iskuse i turisti. Nedavno je počeo da organizuje jednodnevne ture veslanja kroz Koviljski rit, a prijave se vrše preko fejsbuka. Gosti treba da budu spremni i u fizičkoj kondiciji da veslaju nekoliko sati.

– Krećemo oko 8 ujutru, iz moje kuće u Kaću i dolazimo do Dunava koji je na 8 kilometara udaljenosti. Zahtevna je plovidba, ima dosta da se vesla, ali se isplati jer je priroda predivna. Ceo dan provodimo u močvari, usput se zaustavljamo kod Krčedinske ade da vidimo domaće životinje koje tu slobodno žive: svinje mangulice, magarce, konje, podolsko goveče, krave simentalke. Nastavljamo dalje i usput gađamo lukom i strelom, bacamo koplje, imamo kratku obuku korišćenja praćke vitlače, palimo vatru trenjem drvo o drvo, na kojoj posle podgrejemo ručak. Ako je vodostaj nizak, jednim delom moramo da gazimo po vodi – priča Jovan za Priče sa dušom i kaže da je bilo turista koji su želeli da probaju žabu.

– Ako žele, ja im spremim. Francuzi su jednom insistirali da im ulovim žabe i pripremim ih na žaru. Ljudi koji dolaze su oni koji vole prirodu i koji su mi slični. Desi se i da dođe neko ko nema nikakvog iskustva sa veslanjem, pa se lepo provede.

Za boravak na Dunavu nisu mu bitni ni godišnje doba ni vremenski uslovi. Jovan kampuje podjednako i u januaru i u julu, a priznaje da više voli hladnije vreme.

– Imam šator koji sam sam napravio, ubacim peć i unutra ložim vatru. Svako godišnje doba ima svoju draž, priroda je uvek lepa. I deca i žena krenu često sa mnom, doduše, deca češće nego supruga, i tada gađaju lukom i strelom, veslaju, nađemo lijanu, pa skačemo u vodu. Učim ih i da sami pripremaju hranu u šumi, sve to vole i jedva čekaju da krenemo – ispričao je ovaj zaljubljenik u prirodu.

(dijaspora.news/pricsesadusom.com)