All for Joomla All for Webmasters
Aktuelno

Iz Južne Koreje je stigao pravo u Beograd, pogledao ove naše filmove i poželeo da ostane u Srbiji (FOTO)

“Divim se Srbima što imaju črvste porodične vrednosti, što su dobri prijatelji i što znaju da uživaju u jednostavnim stvarima u životu”

Putovanja su najbolji način da upoznamo svet oko nas i ljude koji nas okružuju. Kažu da kada čovek putuje, on se na taj način obrazuje i širi svoje vidike, zatim shvata da koliko god su svi narodi u suštini drugačiji da ipak imaju više sličnosti nego što se na prvi pogled čini.

Seung Ha Khris poreklom iz Južne Koreje veoma voli da putuje i imao je priliku da upozna ljude iz desetine različitih zemalja. Među njima je i naša Srbija, za koju on kaže da je na njega ostavila poseban utisak, a da su ljudi ti koji su učinili da se on ovde oseti kao kod svoje kuće.

 

On je za Telegraf.rs govorio o tome šta ga je inspirisalo da poseti naše krajeve, šta mu se ovde najviše svidelo, koji grad u Srbiji već godinama želi da poseti, ocenjuje srpsku kuhinju i ističe kakav je njegov stav o odnosima Južne i Severne Koreje.

 

* Dosta putuješ. Koje zemlje si do sada obišao?

Bio sam na pet različitih kontinenata i posetio sam oko 30 zemalja. Tu spadaju Južna Koreja, Sjedinjene Američke Države, Indonezija, Avganistan, Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Rumunija, Češka Republika, Austrija, Mađarska, Švajcarska, Holandija, Belgija, Luksemburg, Nemačka, Izrael, Kina, Singapur, Malezija i druge.

* Koja je tvoja omiljena destinacija i zbog čega?

To su mesta koja još uvek nisam imao priliku da posetim. Volim da posećujem nova mesta i da pustim da me ona iznenade. Kada sam posetio Srbiju prvi put pre tri godine, bio sam iznenađen koliko je vaš narod ljubazan i gostoljubiv. Skoro sam posetio Holandiju i uživao sam u raznolikosti koju sam tamo pronašao. Još jedno mesto koje mi je posebno ostalo u sećanju i gde bih voleo da se vratim je Izrael, koji je pun prirodnih lepota, istorije i kulture.

* Koje mesto bi voleo da posetiš jednog dana i zašto?

Butan, Gruzija, Island i mnoga druga mesta. Toliko je intrigantnih država na svetu da ne bih mogao da izdvojim samo jednu.

* Čime se baviš?

Do pre dva meseca sam radio kao stručnjak za ljudske resurse za jednu od vodećih južnokorejskih korporacija. Sada imam svoj posao za konsalting.

* Posetio si Srbiju i Bosnu i Hercegovinu. Kako si došao na ideju da dođeš baš u naše krajeve?

Moj prvi susret sa srpskom kulturom se desio kada sam završavao srednju školu u SAD-u. Jedan moj drug iz razreda bio je Srbin. Kasnije sam otkrio i srpsku kinematografiju. Pre nego što sam došao u vašu zemlju pogledao sam preko deset srpskih filmova. Tu si oni stariji kao što je “Dom za vešanje” od Emira Kusturice, ali i oni noviji kao što je “Parada” Srđana Dragojevića.

Gledajući srpske filmove i čitajući o srpskoj raznolikoj istoriji počelo je sve više da me fascinira. Želeo sam da razumem kompleksnu istoriju i kuluturu vašeg regiona. Srbiju i BiH sam posetio dva puta. Svaki put bih upoznao nove prijatelje i otkrio nešto novo.

* Šta misliš o Beogradu, srpskom narodu i našoj kulturi?

Beograd je veoma urbano i bujno mesto, ali nije previše razmetljivo. To je jedinstveni grad gde možete lepo da se provedete, a da ne morate da se srećete sa hordom turista ili da trošite mnogo novca. Divim se Srbima što imaju čvrste porodične vrednosti, što su dobri prijatelji i što znaju da uživaju u jednostavnim stvarima u životu.

Dok sam boravio u Beogradu, čak su i taksisti bili ljubazni i predusretljivi prema meni, što ne bih mogao da kažem za neki drugi grad na svetu. Osećao sam se počastvovano što sam vaš gost, što je činilo da se osećam kao da sam kod svoje kuće.

* Opiši nam svoje nezaboravno iskustvo iz Beograda.

Voleo sam da sedim po kafićima i kafanama, da upoznajem nove ljude i da razgovaram sa njima.

* Koja mesta si posetio u Srbiji i BiH?

Posetio sam Beograd, Sarajevo i Mostar. Oduvek sam hteo da odem i u Novi Sad i u druga mesta u Srbiji, ali nikada nisam imao dovoljno vremena zbog svog posla. Nadam se da ću ponovo doći u Srbiju ove godine.

 Stranci često hvale srpsku kuhinju i ističu da je jedna od najboljih na svetu. Da li se slažeš sa njima i koja si jela imao priliku da probaš dok si boravio u našoj zemlji?

Obožavam srpska jela. U Južnoj Koreji sam neprestano tražio i na kraju i pronašao srpski restoran u Seulu zato što mi je nedostajala pljeskavica. Probao sam nekolicinu srpskih jela, a ono što mi je to iskustvo učinilo posebnim jeste to što su me vaši sugrađani pozivali u svoje domove da jedem sa njima.

* Kako je izgledao tvoj život u Južnoj Koreji? Da li ti nedostaju porodica i prijatelji sada kada živiš u Češkoj?

U Južnoj Koreji sam imao poprilično ograničen način života jer sam dosta vremena provodio na poslu, što je tipično za ljude u mojoj zemlji. Moja žena je Čehinja i sada živimo u njenoj zemlji, nakon što smo nekoliko godina proveli u mojoj. U Češkoj živim tek nekoliko meseci, tako da je još uvek rano da kažem koliko mi nedostaje moja rodna zemlja.

* Da li si nekada posetio Severnu Koreju? Da li bi želeo da odeš tamo jednog dana?

Stanovništvu Južne Koreje nije dozvoljeno da posećuje Severnu Koreju i obrnuto. Čak i da jeste dozvoljeno, ne bih želeo da odem tamo.

* Da li u Severnoj Koreji imaš neke članove porodice ili prijatelje? Šta ti, tvoja porodica i prijatelji mislite o toj zemlji?

Mnoge porodice je razdvojio Korejski rat, ali to nije slučaj sa mojom. Naravno kada imate ratnu, totalitarističku državu kao suseda i kada živite u nekakvom stanju polurata to nikada nije dobra stvar.

Moj deda i njegova generacija koja je i iskusila rat imaju jači stav prema Severnoj Koreji i protiv nje. Mlađa generacija u koju spadamo i moji prijatelji i ja ne spominje Severnu Koreju u svakodnevnim razgovorima, jer imamo drugih briga kao što je ekonomija i slično.

* Šta misliš o ratnim tenzijama na Korejskom poluostrvu?

Tenzije između Severne i Južne Koreje postojale su i mnogo pre nego što sam se ja rodio. Služio sam vojsku u Južnoj Koreji dve godine i spreman sam da odgovorim na poziv svoje zemlje kao rezervista. Ali o mogućem ratu ne razmišljam u svakodnevnom životu.

* Kako narod Južne Koreje živi sa tim ratnim tenzijama svakog dana? Da li se plaše?

Stranci koji žive u Južnoj Koreji se često iznenade kada vide koliko naš narod baš i ne mari za pretnje Severne Koreje. Svako testiranje rakete ili verbalna pretnja sa Severa ne utiče na svakodnevni život u Južnoj Koreji. Severnokorejski režim nam preti već decenijama, ali to nije uticalo na raspoloženje naroda na Jugu, koji su na neki način i oguglali na “praznu” retoriku Severa tokom proteklih godina.

To naravno ne znači da mi ne brinemo zbog pretnji koje Severna Koreja upućuje našoj zemlji i kojima teži da naškodi našoj nacionalnoj bezbednosti. Mislim da mogu slobodno da kažem da se manje od 1% naroda danas plaši Severne Koreje.

 

* Videla sam na Fejsbuku da si tokom 2012. godine bio u Avganistanu. Na fotografijama nosiš vojnu uniformu. Da li možeš da nam kažeš zbog čega si bio tamo?

Svi muški stanovnici Južne Koreje služe obavezni vojni rok od dve godine. Kada sam bio na služenju vojske, premešten sam u Avganistan na međunarodnu bezbednosnu misiju pod nazivom Međunarodna bezbednosna pomoć (ISAF).

Ako politiku ostavimo po strani, to je bila odlična prilika da predstavljam svoju zemlju u koalicionoj grupi međunarodnih vojnih snaga, a tih šest meseci koje sam proveo u Avganistanu će mi uvek ostati u sećanju kao zanimljivo iskustvo u mom životu. Naravno, to nije bilo baš najbezbednije mesto na svetu, ali sam upoznao mnogo dobrih ljudi iz celog sveta i zahvalan sam na tom iskustvu.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)

 

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top
x Close

Like Us On Facebook