All for Joomla All for Webmasters
Dijaspora

IŠLI SU U ISTI RAZRED, A ONDA IH JE ŽIVOT RASTAVIO: Zbog jednog susreta sa Momirom, Zdravka je posle 50 godina otišla na kraj sveta!

Da život režira posebne filmove i piše neobične romane potvrđuju Zdravka Gutić i Momir Knežević iz Sarajeva sa adresom stanovanja u Novoj Kaledoniji.

Oni su išli u isti razred u osnovnoj i srednjoj školi, potom se nisu videli 50 godina, i onda nakon par susreta venčali su se prošle godine u “zlatnoj dobi”.

Životni putevi su raznoliki i često rasprostrti širom planete. Momirovi preci su došli iz Crne Gore u Sarajevo. A iz grada na Miljacki Momir je otišao zbog poslovnog angažmana i decenijama bio nastanjen širom sveta.

.

 

FOTO: PRINTSCREEN/ FACEBOOK

“Verujem da bi se iz moje životne priče moglo izvući nekoliko knjiga raznih žanrova. Iako sam manijački voleo svoj posao i predavao mu se do zadnje trunke energije, porodica mi je uvek bila na prvom mestu. Bez podrške porodice ne bi bilo ni mog ekstremno uzbudljivog života. Od države do države, od projekta do projekta uvek smo bili zajedno sve dok nisu sin i ćerka počeli da zasnivaju svoje porodice. Nema većeg zadovoljstva za roditelje nego izvesti decu na pravi put, nakon čega se dvoje životnih saputnika mogu prepustiti dobi relaksacije. Nije moglo biti boljeg mesta od Nove Kaledonije za tako nešto. A onda, nakon 10 godina bajkovitog života u tom raju, opaka bolest i gubitak životne saputnice. Za mene je to značilo i kraj moga života. Iz depresije me izvukla moja savest u poslu jer je valjalo okončati gradnju najveće brane u mojoj karijeri, a još više od toga, osećaj odgovornosti prema deci i unučadima. A onda je došlo do susreta s mojom školskom drugaricom Zdravkom”, kaže Momir i nastavak sadašnje bračne priče prepušta supruzi Zdravki koja pojašnjava da je početak jednog lepog druženja krenuo organizacijom proslave godišnjice mature.

 

FOTO: PRINTSCREEN/ FACEBOOK

“Pronalazili smo se preko interneta. Dobila sam zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku od Momira Kneževića. Pošto nisam tog momenta mogla da se setim ko je, upitala sam zajedničku prijateljicu ko je to. Rekla je: naš Momo, zar ga se ne sećaš? Upitala sam: onaj mali crni Momo, jer je bio jedan od najsitnijih dečaka u razredu. Pregleda sam slike iz 4. razreda osnovne škole i 2. i 3. razreda gimnazije i prepoznala “malog” Momu, koji je u 4. razredu srednje naglo porastao. Postali smo Fejsbuk prijatelji. I nakon 50 godina, prvi put smo se sreli 2014. godine na proslavi mature na koju je došao iz Nove Kaledonije”, priča svoju novu i zajedničku životnu priču Zdravka, koja je do udaje za Momira život provela u Sarajevu.

 

FOTO: PRINTSCREEN/ FACEBOOK

Sledeći susret je bio 2016. godine uz prijateljsku kafu u Sarajevu, kada su prvi put pričali o svojim životima pre i posle gubitka životnih saputnika.

 

FOTO: PRINTSCREEN/ FACEBOOK

“Videli smo se još nekoliko puta da bih mu pomogla oko rešavanja administrativnih poslova u gradu, zbog problema na koje je nailazio. Jedan odlazak na promociju knjige ‘U potrazi za izgubljenim gradom’ Aleksandra Obradovića je promenio naš odnos. Pošto mi je spominjao pre da mu je jako teško da bude sam, ja sam mu predložila da ga upoznam sa svojom prijateljicom. Njegov odgovor bio je, da ako se odluči biti s nekim, da ću to biti ja. Naravno da sam bila zatečena i to sam primila više kao šalu. Usledio je odlazak po neka dokumenta u Višegrad, mestu gde je nekad gradio hidroelektranu. To je bila prilika da razgovaramo o ozbiljnim stvarima, jer smo se do tada stalno zezali kao raja. U povratku, uz ručak je predložio da probamo život zajedno, što je podrazumevalo moj odlazak u Novu Kaledoniju. To je bio za mene šok, jer to više nije ličilo na šalu”, kaže Zdravka.

 

FOTO: PRINTSCREEN/ FACEBOOK

Pojašnjava da neko ko je živeo sam 14 godina posle smrti muža, ne donosi takvu odluku lako.

 

FOTO: PRINTSCREEN/ FACEBOOK

“Steknu se samačke navike, komoditet, činiš ono što ti se sviđa, imaš svoje drugarice, planinarenje. Onda mi je Momo naveo razloge zašto bi trebalo da budemo zajedno a i venčamo se ako vidimo da možemo zajedno. Vremena nije bilo puno za razmišljanje, jer je ostalo još malo do njegovog povratka. Za moju odluku su bile presudne dve stvari. Prva je bila, da sam ga pogledala kao muškarca a ne kao prijatelja i bio je jedan plus za odluku. Druga stvar je bila da mi je njegov karakter odgovarao, imali smo puno zajedničkog. Odlučila sam da reskiram. I Momirova i moja deca su prihvatila odluku koju smo doneli i ja sam se otisnula u avanturu. Dolazak na Pacifičko ostrvo udaljeno 18.000 km bio je kao dolazak u razglednicu sa turističkih prospekata egzotičnih zemalja. Zajednički život, relaksirajuća atmosfera dovela je do toga da se razvila i ljubav koja je rezultirala egzotičnim venčanjem. I evo trajemo i lepo nam je zajedno. Sve je ipak lepše u dvoje”, jednostavno i iskreno priča Zdravka “svoju stranu” zajedničke priče u drugom braku.

 

dijaspora.news/Avaz.ba

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top