Evo kako da sami napravite SLAVSKI KOLAČ za Svetog Nikolu (FOTO/VIDEO)

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Slavski kolač je bezaobilazni deo slavske trpeze i najvažniji simbol slave. Iako običaj nalaže da domaćica slave ili neko od ukućana sam umesi slavski kolač, u poslednje vreme svi ga uglavnom kupuju. Mi vam pomažemo da ga sami napravite bez po muke.

U tradiciji našeg naroda, čuvena pogača koja se deli na četiri dela, postoji već hiljadama godina, još iz doba pre hrišćanstva. Četiri dela simbolizuju četiri godišnja doba, dok pletenica predstavlja njihovu smenu, odnosno, stalnu promenu.

Slavski kolač obično se mesi dan pre slave. Pošto se domaćica okupa i obuče u čisto, prekrsti se i u sebi očita Očenaš, pa tek onda počne sa mešenjem.

Ukoliko krsna slava pada u mrsan dan, slavski kolač može se mesiti sa mlekom, jajima i puterom. Najpre se zamesi kvasac. Ako je kvasac pivski, trebalo bi ga zamesiti rano ujutru tako što se u jedan manji lonac izdrobi 30 grama pivskog kvasca, nalije se mlakim mlekom, razbiju grudvice, doda malo soli i toliko brašna da se može napraviti retko testo. Šerpu s kvascem stavite na toplo mesto, ali je nikako ne izlagati velikoj toploti, jer bi u tom slučaju kvasac mogao da prokisne, a testo postane crveno.

Dok kvasac kisne, u međuvremenu prosejati 1,5 kilograma brašna, staviti ga u sud za mešenje i kraj šporeta dobro zagrejat. U drugi sud staviti četir žumanca, četiri kašike šećera, komadić putera, uskisli kvasac, pa sve zajedno dobro izmešati.

Slavski kolač može biti i postan ako krsna slava pada u posne dane. Mesi se na isti način kao i mrsni, samo bez mleka, jaja i putera.

Ukrasi na kolaču zavise od umešnosti domaćice, ali i od toga u kom delu Srbije se prave, o kojoj slavi je reč. Međutim, s obzirom na to da svaka figurica, slovo i oblik imaju svoje značenje, zato nije svejedno šta ćete staviti na svoj kolač.

U nekim porodicama se pečat prosfornik, koji važi za najvažniji ukras, nasleđuje generacijama, domaćice ga brižno čuvaju i redovno upotrebljavaju. Taj pečat mora biti četvrtastog oblika, sa krstom u sredini i natpisom IS HS NI KA, što znači: Isus Hristos pobeđuje.

Od ostalih ukrasa na slavskom kolaču, najčešći su ptica – simboliše zdravlje i mir u porodici koja slavi, zatim cvet koji simboliše lepotu i čistu dušu ukućana. Na kolaču bi trebalo da se nađe i bure koje simboliše izobilje, bogatu trpezu, kao i klas žita – on, zakođe, simboliše izobilje, rodnu godinu, pune ambare. Svoje mesto na kolaču ima i groz koji označava dobru berbu i rodnu godinu, izobilje.

Ukrsi se prave takođe od testa, i jestivi. Ukoliko se ukrasi prave od istog testa kao i kolač, oni mogu da se pojedu po njegovom lomljenju.

Najčešće se ukrasima prvo služi kum, a zatim ukućani i ostali gosti.

Ali, ima krajeva u Srbiji gde se čuvaju za sledeću slavu, kada se nose u crkvu, ili  bacaju se u reku…

Pogledajte kako se mesi slavski kolač:

Evo kako se slavska pogača peče: 

A, evo i kako se pravi jedan od ukrasa: 

(Dijaspora.news/Telegraf.rs)