Deki Radivoju (74) su amputirane obe noge, ali on ne odustaje: Pripremi ogrev za zimu, a da se ne ogrebe

Share

Tweet

Share

Share

Email

Comments

Komšije se oslanjaju na Radivoja. Zovu ga da im obara stabla, nasadi sekiru ili motiku na držalicu

Radivoje Trifunović (74), starac bez nogu, u svom dvorištu u Krivoj Reci između Užica i Zlatibora, drži pokaznu vežbu kako ne klonuti duhom i telom. Zbog zdravstvenih komplikacija amputirane su mu obe noge, ali se stolar brzo prilagodio situaciji.

Radivoje Trifunović seče drva i čisti odžak, a pomaže mu supruga. Upravo ti najtvrdokorniji žitelji ruralnih krajeva dokazuju da se upornošću može istrajati, bez obzira na teškoće sa kojima se suočavamo.

U potrazi za boljim životom, mnogo mladih napustilo je sela, u kojima su ostala staračka domaćinstva.

– Nosim metar i prut. Tačno znam, učinim ovako, levo–desno, i znam na koju stranu. Onda ga sa te strane, na koju će da pada, zasečem. Obalio sam dole 27 komada i nisam se ogrebao – kaže Radivoje Trifunović za “RTS”.

Dok seče drva, supruga Dragica stoji iza, kako bi Radivoju pomogla da se na vreme skloni od opasnosti. U braku se tako oslanjaju jedno na drugo oko pola veka.

– Nema posla koji ne radi, sve radi. Iseče drva, ja samo unesem. On se nudi da i on unosi drva, ali ja mu ne dam. Penje se i na visine, čistio je sad odžak. Peo se uz merdevine, ja mu pripomažem i eto ti – objašnjava Dragica Trifunović.

Radivoje kaže da nema koga da nađe da pomogne i da mu plati.

– Nemam koga da nađem i da platim, prijatelju. Da platim dnevnicu 5.000. Sve to je prešlo 50-60 godina, a i 90 godina tamo ovaj krajnji komšija ima. I nema ko, tako je svuda – objašnjava Trifunović.

Komšije se oslanjaju na Radivoja. Zovu ga da im obara stabla, nasadi sekiru ili motiku na držalicu.

Trenutno zida kupatilo u prizemlju kuće, ali ne žuri, jer valja i predahnuti.

(Dijaspora.news/telegraf.rs)