Građanin je grada Trikasina, sadašnjeg Trua u Galiji. Bio je naslednik velikog imanja svojih roditelja, pa je kao pravi hrišćanin od toga činio milostinju bednima, a sam živeo podvižnički, uzimajući hranu samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca. Zbog svetosti života Gospod mu dade moć isceljenja, zbog čega je kao čudotvorni iscelitelj bi svuda poznat. Car Avrelijan došavši u Galiju, naredi da mu dovedu Patrokla.
Patrokle sveti javi pred carem veru svoju u Hrista, i ne utaji ništa.
– Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga – reče sveti Patrokle caru.
Na to njemu car:
– Kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?
Reče Patrokle sveti:
– Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.
Zbog toga bi osuđen na smrt i predat vojnicima, da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu.
No svetac se molio Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po Božjoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i prenet na drugu stranu reke. Posle dugog traženja vojnici ga nađu i poseku na jednom suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju, naiđu tim putem, poznadu telo svoga dobrotvora, i česno ga sahrane.
Život Svetog mučenika Patrokla uzima se za primer skromnosti i podvižništva, od Boga nagrađenog. Način na koji je nadvisio pohlepne i tašte, a koji ne vide bogatstvo u nematerijalnom dobru, pokazuje svevidost Gospoda. Nadajući se Božjoj milosti kakvu je u borbi s dušmanima dobio Sveti Pratroklo, vernici izgovaraju sledeće reči:
Patrokle se pred carem ispravi,
Hrista Boga bez straha proslavi;
Car ga pita, a Patrokle veli:
– Bogat treba ništem da udeli,
Ja sam bogat, a ti, care, ništi,
Imam blaga, samo ti poišti. –
– Zar ja ništi što carujem svetom,
A ti bogat s tom verom prokletom?
– Ja sam bogat, Patrokle povtori,
Moje blago u ognju ne gori,
Moje blago od veka do veka,
Moje blago na nebu me čeka.
– Kakvo blago! u mojoj si ruci!
Car uzviknu. Predaću te muci. –
– Predaj, care, Patrokle odvrati,
Muke moje Bog će da mi plati.
Muči telo, telo je za muke,
Duh predajem Gospodu u ruke.
Slobodan je duh u hrišćanina
Ka’ u svakog Hristovog vojina;
Mene čeka slava i pobeda
Tebe, care, sramota i beda.
Hitno muke gomilaj na mene
Da mi, care, venac ne uvene.
(Dijaspora.news/srbijadanas.com)
Recommended for you
You must be logged in to post a comment Login
Leave a Reply
Morate biti prijavljeni da biste objavili komentar.
Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.