All for Joomla All for Webmasters
Biznis

BOGDAN (33) JE OKAČIO FAKULTETSKU DIPLOMU O KLIN: Sada radi na farmi od 250 grla stoke i ima poruku za mlade ljude i državu!

Sajan je selo u kojem se stanovništvo najviše bavi poljoprivredom – ratarstvom i stočarstvom, pa se tako i u porodici Stipanović obrađuje oko 60 hektara zemlje, uzgaja se kukuruz, suncokret i lucerka kao glavna ishrana za stoku
Da posla na selu ima na pretek, ali da se radi od “jutra do mraka” potvrdio nam je mladi stočar Bogdan Stipanović (33) iz Sajana, sela kraj Kikinde. Porodična farma vrednog mladića trenutno broji preko 250 grla stoke: na muži se nalaze 22 krave, sedam junica, preko 30 goveda i 150 svinja.
– Kapacitet naše farme je oko 450 grla stoke. Stočarstvom se bavimo porodično- otac , majka i ja. Dok mnogi napuštaju sela i odlaze u grad mi smo redak primer porodice koja je iz grada došla u selo. Sve je počelo pre nekoliko godina kada smo kupili kuću na selu,malo po malo gazdinstvo se razvijalo, obori su se punili stokom i ja sam rešio nakon studiranja da ostanem u selu – priča Bogdan po struci veterinarski tehničar.

Foto: Telegraf

Sajan je selo u kojem se stanovništvo najviše bavi poljoprivredom – ratarstvom i stočarstvom, pa se tako i u porodici Stipanović obrađuje oko 60 hektara zemlje, uzgaja se kukuruz, suncokret i lucerka kao glavna ishrana za stoku:

– U sezoni se radi i do 12 sati na dan, ratarstvo i stočarstvo je usko povezano. Namirivanje stoke počinje u ranim jutarnjim satima, ustaje se nekada i oko 4 sata kako bi se stoka nahranila, tu je čišćenje obora, štala, kada je sezona radova u polju radimo što bi naš narod rekao od “jutra do sutra” – dodaje Bogdan.
Stanje u stočarstvu pored povoljnih prirodnih uslova u Banatu, nije najbolje. Broj stoke na nivou države iz godine se sve više smanjuje, razlozi su nedovoljna sredstava u agrarnom budžetu, gubitak tržišta i nekontrolisani uvoz:

– Ukoliko se nastavi ovim tempom i država ne zaštiti domaće proizvođače od uvoznika iz Evropske unije ne znam ko će se u Srbiji baviti stočarstvom. Najkritičnija godina za stočare bila je 2003. kada je cena tovljenika bila 39 dinra za kilogram žive vage. Današnja cena tovljenika je od 160 do 200 din za istu količinu.
U svinjarstvu i govedarstvu najsporije ide obrt kapitala. Porodici Stipanović mleko već godinama otkupljuje jedna velika kompanija. Bogdan kaže da proizvode, “ekstra klasu mleka”, ali da cena mleka već dve godine nije korigovana:

– Kada smo počeli 2012. da sarađujemo sa kompanijom, cena mleka je bila 46 dinara za litar , sada je oko 39 dinara. Što se tiče stanja u svinjarstvu, trebalo bi samo uskladiti uvoz svinjskog mesa iz EU sa našim proizvođačima, to bi bilo izvanredno, ali ukoliko se nastavi nekontrolisani uvoz svinjskog mesa naši proizvođači neće imati šta da traže na tržištu jer zarade neće biti.

Bogdan ističe da je spas srpske poljoprivrede u porodičnim farmama:

– Najbolje je kada se posao radi generacijski.Pogledajmo samo zapadne zemlje, sav posao ostaje u krugu familije. Dobar primer sam video u Danskoj gde u selima svaka porodica ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo sa nekoliko desetina pa i stotina grla stoke.
Stočarstvo u Srbiji predstavlja značajnu granu privrede jer angažuje ljudske i prirodne resurse, nažalost broj grla stoke se tokom poslednje tri decenije drastično smanjio. Stočni fond je prema analizama opada od 1,5 do 3 odsto na godišnjem nivou.

– Država bi trebalo samo malo da povede računa o poljoprivrednicima,najveća pomoć bi bila adekvatna cena na tržištu i plaćanje na vreme – naglašava Bogdan.

– Mladi poljoprivrednici koji su na selu treba tu i da ostanu, da šire svoju proizvodnju, dok oni koji žive u gradovima, a imaju parče zemlje na selu trebalo bi što pre da se vrate, jer samo tako će sebi i svojoj porodici obezbediti egzistenciju – zaključuje ovaj mladi, vredni čovek koji će svoju buduću porodicu osnovati upravo u selu.

dijaspora.news/telegraf

Click to comment

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

IZDVAJAMO

To Top